Индија у Авганистану: Хаос на стероидима
У медијима је, 25. марта, почела да кружи вест о терористичком нападу у Кабулу, на Гурдвару, молитвени храм Сиика. Касније је откривено да је напад, у коме је убијено 25, а рањено осам верника, извео усамљени терориста из Даеша. Терориста је идентификован као Мухамед Мухсин или Абу Калид ал-Хинди, пореклом из индијске државе Керала. Нападач је напустио Индију 2018. године са још двадесетак својих сарадника и придружио се Даешу. Овај напад је био први велики инцидент који је Индију директно повезао са тероризмом у другим земљама.
Напад је дошао у веома осетљивом периоду за авганистански политички пејзаж. Указује се на умешаност снага које покушавају да угуше авганистански мировни процес. Сједињене државе и Талибани су у фебруару потписали мировни споразум, после 18 месеци преговора, које је Пакистан омогућио. Међутим, друга фаза преговора која се тиче талибана и авганистанске владе тек треба да почне. Садашњу авганистанску управљачку структуру је обавила неизвесност након председничких избора у септембру 2019. године. Два супарничка кандидата, Абдулах Абдулах и Ашраф Гани, обојица су прогласили победу и положили заклетве као председници. Њих двојица имају изразито различите приступе политичком решењу за Авганистан.
Сједињене државе покушавају да наметну политичко решење међу ривалима. Чак су најавиле да ће смањити помоћ авганистанској влади и до милијарде долара, уколико оба лидера не успеју да постигну међусобни договор о стварању преговарачког тима за дијалог са Талибанима. Те је ситуација таква да остају два актера, који не желе да преговарају са талибанима: актуелна авганистанска влада Ашрафа Ганија и његов спонзор Индија.
Геополитички положај Индије у региону постаје све неповољнији, након што је усвојила антимуслимански закон о држављанству. У свим главним земљама Јужне Азије су организовани велики протести на којима је осуђен овај закон. Те је тако маргинализована и повређена Индија покренула вишедимензионални приступ у два правца, како би заштитила своје геополитичке посреднике и како би утицала на Авганистан, у пост-америчко-талибанском мировном споразуму.
Прво, на кинетичком фронту Индија покушава да саботира авганистански мировни процес преко свог посредника из Даеша. Везе Индије са Даешом су откривене недавно, када су борци Даеша, који се плаше , одлучили да се предају авганистанским безбедносним агенцијама из режима Ашрафа Ганија. Авганистански безбедносни званичници су након испитивања, сазнали да су многи Даешови борци били пореклом из Индије. Индија је у страху од глобалне срамоте вршила притисак на Ашрафа Гханија и потписала споразум о изручењу са Авганистаном како би своје веште терористе вратила кући.
Овај индијански приступ "платити више за куповину терориста" како би се нанела штета главном ривалу у региону, Пакистану, открио је индијски саветник за националну безбедност Аџит Довал, у време када је именован, 2016. године. Нападом на Гурдвару и приписујући то Пакистану, Индија је покушала да нанесе штету и пропакистанском расположењу међу Сикима, које расте, од када је Пакистан отворио коридор Картарпур за Сике из читавог света.
Друго, кад Сједињене државе напусте Авганистан, индијске шпијунске агенције неће седети скрштених руку и дозволити Талибанима да збришу њихове сараднике. Индија је радила на томе да постави темељ за антиталибанску побуну уз помоћ таџикских ратних команданата на северу, Даеша и незадовољних талибанских фракција које је током година инсталирала унутар групе.
На непокретном фронту, Индија користи друштвене мреже за нападе на авганистански мировни споразум. Прошле године, радна група Европске уније за откривање дезинформација, открила је огромну дезинформацијску мрежу коју је водила индијска држава да науди Пакистану. Нагли појава покрета Паштун Тахафуз (ПТМ) у племенским окрузима у Пакистану је, такође, део стратегије Аџита Довала. Индија, такође, жестоко лобира у Сједињеним државама код Председника Трампа да се врати договору са Талибанима. Све ово се догађа у време короне.
Иако је изненадно и нагло затварање Њу Делхија, уз претходно четворочасовно обавештење значајно смањило ширење вируса, недостатак било каквог плана довео је до велике панике и глади у другој најмногољуднијој земљи у свету. Људи су пешачили стотинама километара, како би се вратили у своје родне градове. Било је и извештаја о људима који су успут умирали од глади. Прошле недеље, схвативши своју грешку, Моди се преко националног радија обратио и извинио читавој земљи због своје одлуке, али није најавио никакве мере подршке које Индијци траже, што би им помогло да се изборе са садашњом и будућом невољом. Недостатак планирања довео је до анархије и екстремног недостатка основних прехрамбених намирница и санитетског материјала. Моди се окренуо пропаганди, како би искористио овај тренутак панике. Канцеларија индијског премијера је направила неколико кратких филмова на различитим језицима, у којима Моди ради јогу. Запослени у страним амбасадама су позвани да ублаже стрес, радећи “Јогу са Модијем“.
Коронавирус је стигао у време када се друштвено ткиво Индије растегло до својих граница. Стога је Индији потребно време да се усмери на ову домаћу кризу, уместо што шири хаос у региону. У Авганистану је очигледан неуспех индијске спољне политике. Чак и уз употребу не-дипломатских кинетичких инструмената, неће скренути марш Авганистана ка дуго очекиваном миру.