ЕУ је спремна да служи Сједињеним државама у супротстављању Кини

26.06.2021

Европска унија може постати делатни актер светске геополитике само онда, када буде успела да се ослободи утицаја Сједињених држава.

У априлу 2021. године, ЕУ је усвојила Стратегију за Индо-пацифички регион. У уводу специјалне комисије, која се бавила разрадом Стратегије, говори се о томе да ЕУ препознаје растући значај овог региона и спремна је да одигра своју улогу у сарадњи са регионалним партнерима.

Индо-пацифички регион (појам су увели Американаци недавно и заменио је појам ‘Азијско-пацифички регион’) представља један од економских и стратешких центара света. Овде се ствара 60% светског БДП-а.

ЕУ оправдава своје интересовање за овај део света чињеницом да је сарадња у Индо-пацифичком региону пресудна за спровођење глобалног дневног реда међународне заједнице, укључујући постизање циљева одрживог развоја УН; овде се Брисел сетио хуманитарне помоћи, решавања климатских промена, губитка биодиверзитета и загађења, као и промовисања поштовања међународног права, укључујући људска права и слободу пловидбе.

Међутим, пажња нове стратегије ЕУ је усмерена на Јужно кинеско море. Као што је речено у саопштењу за штампу Службе за спољнепослове ЕУ, "министри спољних послова ЕУ донели су одлуку да ојачају стратешко усмерење, присуство и деловање ЕУ у Индо-пацифичком региону... са циљем промовисања стабилности, безбедности, просперитета и одрживог развоја региона на основу подстицања демократије, владавине права, људских права и међународног права”. Познате реторичке фигуре!

Две ствари скрећу пажњу. Прво, Европска унија копира амерички приступ. Пентагон за 2022. годину планира улагање у Индо-пацифички регион у укупном износу од 66 милијарди долара. Шеф Пентагона је, 9. јуна, рекао да је њихово Министарство одбране завршило ревизију стратегије према Кини. "Иницијативе, за које се данас залажем, тичу се обухватнијег приступа америчке владе према Кини", рекао је Лојд Остин. - Напори које данас улажем, побољшаће способност Министарства да појача нашу мрежу савезника и партнера, ојача одвраћање и убрза развој нових оперативних концепција, нових могућности, будуће структуре снага..." Амерички министар одбране ће директно надгледати Пентагонове политике, операције и обавештајне податке у вези са Кином. Ова реорганизација је повезана са све већим утицајем Кине. Део нове стратегије је активирање четвеространог дијалога о безбедности између Сједињених држава, Индије, Јапана и Аустралије.

У свим овим питањима, ЕУ се држи америчке линије. И то је друга ствар на коју треба обратити пажњу. Почевши од извештаја Европске уније "Стратешки поглед на односе ЕУ и Кине", објављеног у марту 2019. године, у којем се говори о "систематском и непријатељском напретку алтернативних модела управљања у Кини", Брисел прихвата антикинеске моделе које је развио Вашингтон. На самит Г7 у Британији, 11. јуна, такође се расправљало о координацији дејстава против Кине.

Заговорници повезивања ЕУ и Сједињених држава у заједничком деловању против Кине кажу да Европа не би требало да буде беззуба. Исто становиште заступа и Индија. Шреја Синха са Универзитета Џавахарлал Нехру каже: "Пекинг и даље угрожава безбедност региона и наводећи неспорни суверенитет над делом простора у Јужном кинеском мору. Историјски гледано, однос између Европе и Кине указује на бројне случајеве, када су ЕУ и Кина биле у сукобу. Штавише, последњих година Европска унија се плашила ... напада Кине на независност Хонг Конга, као и држања линије ратника-вука, у својој спољној политици... Појава Индо-пацифичке Стратегије ЕУ омогућава Европској унији приступ региону који одређује тренутни глобални поредак. Неопходно је да Европска унија овде не постане беззуби Тигар..."

Такве изјаве звуче више као подстрекивање, него као жеља Европске уније да буде суверена у доношењу важних одлука. Европска унија може постати делатни актер светске геополитике само онда, када буде успела да се ослободи утицаја Сједињених држава. Без обзира да ли се ради се о стратегији у Пацифичком, Индијском или Арктичком региону.

У међувремену, Лајл Голдштајн, са америчког Војно-морнаричког колеџа указује на велики број контроверзи у Индо-пацифичкој стратегији Сједињених држава, подсећајући на "сећање на униполарни свет" из 1992.године. Он пише: "темељне промене у регионалној равнотежи снага требало би да доведу до нове америчке стратегије засноване на реализму и суздржаности. Бајденова администрација не би требало да превиди основне недостатке пређашње стратегије. Било би паметно да нова администрација одустане од старе стратегије и да почне све изнова”.

Извор: ФСК