Да ли је Путин стварно крив?

Да ли заиста можемо да будемо сигурни да су бившег шпијуна Скрипаља и његову ћерку отровали Руси? Дозволите ми да овде представим више од сумње, пажљиво проучавајући до сада објављене вести. Постоје коцкице које се не уклапају и то су:

Прво. Који је разлог? Какав је Путинов интерес у овоме? Да објасним: сви препознају оштар и бистар ум руског председника у одмеравању његових потеза. То се односи и на стратегију и на тактику. Већ неко време знамо да су Сједињене државе (које возају Европу) ангажоване у операцији исцрпљивања Кремља, а циљ је преусмеравање на про-америчке позиције, што засигурно могу добити само променом режима или Путиновим одласком. Како обојена ревоуција није изводљива, сценарио је да се тежином санкција и међународном изолацијом ситуација учини неиздржљивом, што би руске елите довело до побуне против поново изабраног председника.

У том смислу, постоји изговор за сваки потез којим би се Путин извео из такта или ослабио. Знајући који је крајњи циљ, морамо да се питамо: какав је интерес руског председника да покуша да елиминише бившег шпијуна који је испао из игре - и то покушајем убиства на спектакуларан и јединствен начин, које је, имајући у виду причу о полонијуму, могло да буде приписано искључиво Кремљу? Сложићете се: нема смисла.

Дипломатски, то би било самоубиство, јер би Западу понудило инспирацију за даљу анти-руску кампању, која је убрзо потврдила, све до последњег корака, усаглашено протеривање дипломата. Италија је, са одлазећим Ђентилонијем, Западу била на списку за ову акцију – иако је, баш из процедуралних разлога Италија могла да буде уздржана. Не, Путин није шеф државе са којим се праве овакве грешке.

И долазимо до другог разлога који се тиче медијске буке и побеснелих који оптужују. Да не заборавимо да је комуникација основни инструмент асиметричног ратовања (то је, између осталог, тема коју сам наговестио у новом есеју "Новинске враџбине – чин други”). Када је медијски шум заглушујући, недвосмислен, раздражујући, постоје две могућности: или су докази неспорни (на пример, ирачка инвазија на Кувајт) или нису. Али, циљ оптужбе је да се експлоатишу политички, што се може догодити само ако су извори “са врха”. То значи из Владе - потврдити исту ствар и то тоном, која када се тако изговори, спречава се апсолутно свако критичко мишљење под претњом казне и излажући се оптужби о "пријатељству са диктатором Путином".

Ако се пажљиво анализирају изјаве британске владе, може се приметити да Премијер Тереза Меј наставља да говори да је "врло вероватно" да је напад изведен под патронатом Кремља. “Врло вероватно” не значи сигурно, јер да би било сигурно, потребно је доказати порекло гаса, што је за кратко време немогуће. У заједничкој изјави коју су у прошлу недељу објавиле Сједињене државе, Велика Британија, Француска и Немачка, понавља се да се ради војном типу нервног гаса који је "развила Русија", а који је био у групи гасова познатој као Новичок,које су Совјети  развили седамдесетих. Ипак, развијен не значи да је и направљен у Русији. Употреба овог глагола – или синонима, ‘произведен’ - значи да британски стручњаци немају никаквих конкретних доказа који би потврдили тезу о одговорности Русије. Зато се оно што говоре може сматрати истраживачком хипотезом. Не пресудом. Чак и семантика, у врло емоционалним фрагментима попут ових, упозорава да медији требало мало да застану, али медији не оклевају да нставе даље.

Ипак, постоји много разлога да се буде опрезнији. Да ли уопште желимо да се присећамо Садамовог оружја за масовно уништење? А не недостаје ни примера из непосредне прошлости.  Најновија оптужујућа хистерија подсећа на "неспорне доказе" из 2013. године, према којима је Асад гасом истребио са 1300 цивила, укључујући много деце. Касније је обелодањено да су побуњеници користили гас како би провоцирали интервенцију НАТО. Или, поново у Сирији, 2017. године, када су Амнести Интернационал и Стејт департмент осудили постојање крематорија у којима се спаљују побуњеници. Свет је с правом био огорчен овим открићем, али је и ово одбачено, након само неколико недеља, а то је учинила сâма америчка влада.

Да буде јасно: нико не зна ко је покушао да убије Скрипала и његову кћер и ниједна претпоставка се не може потврдити. Али, пропаганда је заиста заглушујућа, а ранији преседани, као и искуство препоручују већи опрез. И здрав скептицизам: јер Путин ће за мејнстрим медије увек бити лош, али свакако није глуп. 

Извор