Беофорум: Предлог ЕУ је грубо кршење Резолуције 1244

Поводом притисака ЕУ/САД да Србија, убрзано, корак по корак, призна једнострано илегално отцепљење Косова и Метохије, Београдски форум за свет равноправних подсећа на следеће:

Једнострано отцепљење Приштине резултат је агресије НАТО извршене пре 24 године. Циљ оружане агресије је био доминација на Балкану, као део стратегије ширења НATO на Исток и припрема конфронтације са Русијом. Циљ продужене агресије, чији је израз ултиматум да Србија призна тзв. Косово је исти – формализовање отимања Покрајине силом, супротстављање Србије Русији и Кини и припрема глобалног обрачуна.

Оружана агресија је окончана преговорима, а преговори усвајањем Резолуције СБ УН 1244 којом се, поред осталог, гарантује суверенитет и територијални интегритет Србије (СРЈ), а за Покрајину Косово и Метохија предвиђа широка аутономија у оквиру Србије (СРЈ).

Резолуција 1244 СБ УН је документ највеће правне снаге у светском правном поретку који обавезује сваку од 193 чланице УН, без изузетка и временског ограничења. Та одлука је даље на снази и нико, осим СБ УН, нема права да је укине, измени или прекрши наметањем другачијег решења. Србија има животни интерес да се ова Резолуција поштује и до краја спроведе.

«Предлог Споразума о путу нормализације између Косова и Србије», објављен на сајту Европске уније 27. фебруара 2023. од увода до последњег, 11. члана, представља грубо кршење Резолуције СБ УН 1244, принципа међународног права и Устава Србије.

Настојања ЕУ према Србији као старој, европској држави, чланици УН и других међународних организација, да је претњама и уценама, принуде да прихвати изједначавање у правима и обавезама са њеном Аутономном Покрајином под привременим мандатом УН, представља јединствен пример у новијој историји бахатог и волунтаристичког понашања, нарушавања суверенитета и територијалног интегритета, злоупотребе мандата Генералне скупштине УН и преседан са тешко предвидивим последицама по мир и безбедност на Балкану и у Европи.

Од Србије се захтева да сама смањи своју Уставом утврђену, међународно признату државну територију са којом је постала чланица ОУН, ОЕБС и свих других међународних организација и да је пренесе криминално наметнутој творевини (чланови 2. и 4). «Предлог Споразума» је пун контрадикторних одредаба и формалне симетрије од којих је свака на штету виталних интереса Србије. Творци су «странама» оставили простор да свака на свој начин уверава јавност да је победила. Ако би се «Предлог Споразума» прихватио, потпуно је јасно да би у сваком спору пресуђивали ЕУ/САД, као што је јасно да би то, као и досад, увек било на штету Србије.

Речено је да «Предлог Споразума» није потписан, али је остало нејасно да ли је усмено прихваћен или није, о чему круже различите информације и тумачења која уносе пометњу у јавности. У таквој ситуацији је чудна сагласност свих учесника да преговарају о примени «Предлог Споразума» који није потписан, за који није потврђено да је прихваћен, који није објављен ни у једној институцији или службеном гласилу у Србији. Такав однос је неспојив са судбоносним значајем питања.

Србија и српски народ су суочени са покушајем историјске подвале ЕУ/САД. Излаз није у прихватању подвале под изговором да се морају сачувати мир и перспективе напретка и бољег живота. Неправедно, преваром и претњама наметнуто решење у функцији глобалне конфронтације, може бити све друго осим допринос миру, развоју и бољем животу. Нужан је отклон од свих планова и прогноза који су и даље засновани на тезама о крају историје, и настојање да се Србија трајно одрекне трајних животних интереса зарад малих примамљивих понуда и користи.

ЕУ је показала своје право лице и 2013. принудивши Србију да повуче своје државне институције, укључујући полицију и судство, са севера Покрајине у замену за обећање успостављања ЗСО. Шта се дешава на северу Покрајине након тога, посебно шта је остало од обећања НАТО да тамо неће дозволити улазак ничијих дугих цеви, познато је: на делу су не само дуге цеви, већ војне базе, отимање земље и пуна милитаризација!

Десет година касније ЕУ/САД поново обећавају ЗСО, али у пакету - «и примена `Предлога Споразума ЕУ` и ЗСО по уставу тзв. Косова». Толико о поштовању потписаног. На крају, може се поново десити – само примена «Предлога споразума ЕУ»! Али, добићемо гаранције! Чије?! Оних који су их увек давали и никада поштовали?!

Обећавање инвестиција и донација уколико се Србија одрекне својих државних права на делу своје државне територије, свог достојанства и идентитета, пример је агресивности оживљеног неоколонијалног, неорасистичког менталитета и лицемерја за које смо веровали да су давно предати историји.

Ово време има историјски значај. Оно захтева да се Србија инспирише својим највећим дометима у најтежим историјским прекретницама, да се врати самопоштовању, општеприхваћеним принципима, Уставу и Резолуцији СБ УН 1244 као јединим поузданим ослонцима. Да се не мири са менталитетом подређености, зависности и немоћи који јој се потура. Да више поштује сопствене људске, научне, културне, духовне, привредне, геополитичке и природне потенцијале. И да не преговара о питањима која ограничавају њен суверенитет и територијални интегритет у пакету са страним бенефицијама, поготову не у страху од губитка нечијег милосрђа. Колико год било, оно се никад неће ни приближити износу штете од злочиначког «Милосрдног анђела».

И у односима са ЕУ треба сви да се руководимо начелом да су Србији други потребни онолико колико је Србија њима потребна, а не да у име «реализма» добровољно прихватамо заразу синдромом мање вредности. Време је да више и одговорније водимо рачуна о ономе шта су Србија и српски народ преживели кроз историју, од кога и да је неоколонијални менталитет незајажљив. У наш однос према ЕУ и Западу уопште, морамо заувек уградити осећај - шта је Србија дала Европи подносећи милионске људске жртве за које се још нико није извинио. Ако нас потцењују, ако нас уцењују, као што чине, то је добрим делом због тога што ми сâми себе потцењујемо.

Не смемо се ослонити на обећања и гаранције оних који су нас најчешће изневеравали.

У Београду, 07. марта, 2023. године.