Белингкет финансирају амерички и британски обавештајни предузимачи - помагачи сиријских екстремиста

Наводно “независни” вебсајт Bellingcat је убирао новац од западних обавештајних фирми познатим по скандалима, које су у Сирији направиле пустош и стекле  огроман профит.

Од покретања, у јулу 2014. године, самозвана веб страница за отворене истраге, Белингкет, постала је миљеница водећих западних медија, због свог бунарења у вези са наводним нападима сиријске владе хемијским оружјем и због руске обавештајне операције обасуте хвалоспевима, уздасима и шљаштећим наградама.

Иако упорно инсистира да је независтан од владиног утицаја, Белингкет финансирају и Национална задужбина за демократију америчке владе (NED) и Европска унија. И званичници ЦИА су своју „љубав“ изјавили  Белингкету, а постоје и недвосмислени знакови да је та компанија била у партнерским односима и са Лондоном и са Вашингтоном, зарад достизања њихових империјалних циљева.

Сада је том медијском конзорцијуму омогућен приступ високотехнолошким сателитима, који могу да начине снимке неког призора од пола метра, било где на Земљи, те је време да се ове  везе ставе под микроскоп.

Да би се истражила веза између Белингкета и империјалистичких центара, не треба гледати даље од званично објављених финансијских извештаја из 2019. и 2020. године. Према тим извештајима, Белингкет је примио огромне суме новца од западних обавештајних предузимача.

Те ратно-профитерске фирме су, заузврат, пружале непосредну подршку џихадистичким групама повезаним са Ал Каидом - истим оним елементима који су Белингкету доставили „доказе“ за осуду Дамаска у одсуству, по свим могућим сумњивим оптужбама.

Из јавних извора о финансијама Белингкета

Белингкетова екипа финансијера повезаних са западним обавештајним службама, само је још један у низу показатеља, да оснивач овог сајта, Елиот Хигинс има привилегију да добија фризиране информације од екстремистичких извора у Сирији и да се медијске операције његове организације спроводе у складу са тим елементима.

Недавна Хигинсова промоција на Твитеру, једног од главних Даешових пропагандиста наводи на озбиљна питања о Белингкетовом ослањању на салафи-џихадисте у Сирији.

Финансије од сумњивих америчких и британских фирми

Новинар и академик Алан Меклеод је детаљно открио дубоке међусобне везе Беллингкета са западном државом националне безбедности. На овој операцији, наводно отвореној истрази, запослен је запањујући број бивших војних и обавештајних оперативаца, који су ангажовани да појачају империјалистичке наративе, док убирају спонзорства низа влада и квази-владиних тела.

Упркос томе, мејнстрим извештачи су наставили да гурају измишљотину да је Белингкет „независан“ и да не добија средства од било које државе. Лондонски Тајмс је, на пример, лажно тврдио да организација „мудро одбија новац од влада“.

Са своје стране, веб страница Белингкета наводи да „не тражи, нити прихвата непосредно финансирање [нагласак додат] од било које националне владе“, већ „може да тражи или прихвати доприносе од међународних или међувладиних институција“ и „средства која дистрибуира приватна фондација, а која прихвата владина средства. "

Имајући у виду ову дволичност, најновији Белингкетови извештаји су фасцинантно штиво за читање.

Подаци указују да су Хигинс и екипа зарадили 100.000 евра од Зандсторм БВ /Zandstorm B), фиктивне холандске фирме коју је отворио Јозеф Перер  (Joseph Peeraer), енергетског могула, који председава Белингкетовим надзорним одбором. Иронично је да се у биографији на Твитеру Перер описује као „покретач неколико неуспешних подухвата“.

Даље, Белингкет је добио финансијску подршку од неколико организација, које су у великој мери финансије добијале од западних влада. Те организације служе као добра фасада – подржавајуХигинсове активности у име својих финансијера.

Између 2019. и 2020., Белингкет је од фирме Хемоникс (Chemonics), предузимача из Вашингтона, добио 5 000 евра. Како је документовано у тексту на сајту The Grayzone, ова фирма спроводи обавештајне операције и операције дестабилизације широм света, а финансира је америчка влада. 

Оснивач Хемоникса је 1993. године отворено признао да је фирму отворио како би „имао [своју] ЦИА“. Овај предузимач је био проводник за америчка средства и опрему, намењене лажној хуманитарној групи Сиријска цивилна одбрана (Syria Civil Defense), којој су на располагање стављени, сада већ чувени или злогласни, „бели шлемови“, који су надимак добили заједно са много скупљом комуникацијском и видео опремом. Још је важније што је фирма Цинк нетворк (Zinc Network) Белингкету доделила 160.000 евра. Ова фирма је мрачни  обавештајни крак који спроводи операције информационог рата за интерес бројних британских министарстава, Стејт департмента и организације УСАИД, америчког обавештајног фронта. Чини се да је ова готовинска инјекција повезана са Отвореним информационим партнерством (Open Information Partnership) - „фабриком тролова“ коју финансира британски Форин офис са циљем „слабљења утицаја руске државе“ у средњој и источној Европи.

Како је открио Макс Блументал, уредник портала The Grayzone, Белингкет је под покровитељством Отвореног информационог партнерства послат у Северну Македонију, на изричит захтев британског Форин офиса, да "одговори" на изборе у земљи 2019. године, који су  про-НАТО/ЕУ кандидата супротставили проруском.

Белингкет и Истраживачка лабораторија за дигиталну форензику Атланског савета су локалној медијској организацији обезбедили „обуку о кибер безбедности, менторство у области дигиталне форензике, отворене истраге и медијске етике“ – помоћ за отварање ове  лабораторије пружио је Елиот Хигинс. Про-НАТО кандидат је сигурно победио у другом кругу, након што је у првом створена илузија да је држава мешањем утицала на резултате.

Белингкет је, такође, добио нешто више од 65.000 долара од организације Adam Smith International (ASI), која је од британске владе покупила стотине милиона за обављање свих врста лоповлука у иностранству. Остаје нејасно које су делатности обухваћене овом сумом.

Белингкет није одговорио на захтев овог репортера, да прокоментарише. АСИ (ASI) је, у међувремену, прво одговорио на захтев за детаље о исплатама Белингкету преко свог шефа за правне послове, етику и усклађеност, Нимише Агарвал (Nimisha Agarwal), која је обећала да ће „интерно пратити“ ово питање. Агарвал се, на крају, изгубила и никада није ништа пратила, нити је надаље прослеђивала информације.

Имајући у виду мрачну историју организацијеАСИ и непосредне везе са ширењем џихадизма у Сирији током грозне, деценију дуге кризе у земљи, њен финансијски однос са Белингкетом додатно поткопава већ упитну тврдњу ове медијске организације о својој независности.

Бибисијев документарац разоткрива велики скандал АСИ у Сирији

Adam Smith International себе назива „глобалном саветодавном компанијом која ради на локалном нивоу, како би променила животе чинећи економије јачим, друштва стабилнијим, а владе учинковитијим“.

А, стварно, деловање АСИ у иностранству је често везано за блиску сарадњу са неким од најбруталнијих кршилаца људских права на планети, што је посредно и непосредно довело до смрти и дестабилизације у огромним размерама.

АСИ, такође, има и жалосну историју корупције и превара. У фебруару 2017., британско Одељење за међународни развој је ставило на лед све будуће уговоре са овом фирмом, након што је утврђено да је починила бројне и тешке етичке преступе. У једном случају, фирма је ангажовала бившег запоследног Одељења за међународни развој, који јој је проследио интерне и осетљиве владине документе, а које је АСИ касније користила за стицање конкурентске предности у уговорним понудама.

Касније су људи из ове фирме (АСИ) покушали да заварају парламентарну истрагу о наводима поводом „прекомерног профитирања“, измишљајући лажне хвалоспеве корисника. У Извештају Комитета за међународни развој Доњег дома су осуђене „јадне“ и „потпуно неприкладне“ активности уговарача.

Као одговор на ову ситуацију, четири оснивача фирме су поднела оставке и нису добили  отпремнине, а уговарач (АСИ) се обавезао да ће извршити унутрашње реформе. У међувремену, АСИ је наставио да управља великим портфолиом пројеката за Форин офис. Портфолио је укључивао и програм Приступ правди и безбедности заједнице (Access to Justice and Community Security – AJACS), преко кога су обезбеђене финансије, обука и опрема за Слободну сиријску полицију (Free Syria Police – FSP); она се састојала од ненаоружаних цивила који су били смештени у областима Сирије под контролом опозиције, као што су Алепо, Дара и Идлиб.

Амерички партнер АСИ на овом пројекту била је подружница ЦИА, ‘Креативни сарадници’ (Creative Associates) – фирма, која је покупила милијарде од мешања у туђа посла по иностранству, за интересе Вашингтона. Како је документовао Бен Нортон са портала The Grayzone, ‘Креативни сарадници’ били су један од извођача радова организације УСАИД           за организовање поновног покушаја организоване побуне никарагванске сандинистичке владе. Фирма је, такође, имала непосредну улогу у настојањима америчких обавештајних служби да подстакну дестабилизацију на Куби.

Пројекат ‘Слободне сиријске полиције’ су западни медији у почетку скоро улизички покривали. Бибиси је у свом чланку ову групу представио као херојску групу добровољаца посвећених ненасиљу, решавању локалних спорова мирним путем, који су „блиско“  сарађивали са Белим шлемовима након ваздушних напада у борби против пожара, спасавању људи из рушевина и обезбеђивању медицинске помоћи.

Британски државни емитер је, ипак, био приморан да призна да је способност Слободне сиријске полиције да приведе наоружане актере правди „ограничена“. Полицијске снаге, које подржава Велика Британија, такође нису биле у стању да учествују у споровима који укључују екстремистичке елементе, иако су медији у више наврата наглашавали да те полицијске снаге нису сарађивале са џихадистичким групама.

Документарни филм бибисијеве Панораме, “Џихадисти које плаћате”, из децембра 2017. године, обелоданио је ту фарсу. Ослањајући се на изворе из АСИ, разоткривено је како је АСИ утврђивао о каквим везама се ради између неколико ћелија ФСП и шеријатских судова, које води Ал-Нусра, а који су погубљивали грађане по кратком поступку, зато што су кршили неке средњовековне законске норме. Уговарач, који је радио за обавештајне службе, не само да није престао да финансира ове екстремистичке елементе, него је дозволио Слободној сиријској полицији да одржава везу са њима.

Једном се догодило да су службеници Слободне сиријске полиције, која је добила средства британског Министарства спољних послова и Комонвелта, а која је испоручила фирма АСИ, били присутни када су жене каменоване до смрти због кршења Ал-Нусриних теократских кодекса. Чак су и пут затворили, како би се дозволила брутална погубљења. Касније је јављено да је терористичка организација Ал-Нусра изабрала регруте из редова ФСП, за два положаја у Идлибу.

Интерни документи фирме АСИ, приказани у документарном филму, показују да су полицајци у Алепу предали готовину групи Нур ал-Дин ал-Зинки, некој милицији коју подржава ЦИА, а повезана је са грозним злочинима, укључујући и снимљено обезглављивање палестинског тинејџера, 2016. године. У једном документу из јула те године, упозорава се да се 20% свих полицијских плата прослеђује „зарад плаћања војне и безбедносне подршке коју Зинки пружа за пет положаја ФСП, који се налазе под контролом ове групе“, а оперативци ФСП су сарађивали и са судом групе Зинки у „писању налога, достављању обавештења и привођењу криминалаца.“

На крају је финансирање пројекта из Велике Британије суспендовано, али је настављено мање од месец дана касније, након поверљиве унутрашње владине ревизије, којом је утврђено да постоји „ублажујући контекст“ за сва Панорамина узнемирујућа открића, а програм „није пружио ниједну информацију, која није била већ позната [‘шеми’ правосуђа и безбедности, познатој као] AJACS.“

Стручњаци за помоћ су били огорчени наставком програма. У међувремену, бибисијева Панорама је тврдила да их нико није контактирао у вези са истрагом, а да званичници нису прегледали ниједан део изворног материјала до којег се дошло.
 

По задатом програму у Сирији, АСИ је толерисао кршење људских права и милитанте

Процурела документа британског Форин офиса у вези са учињеним напорима, јасно су показали да су у вези са програмом Приступ правди и безбедности заједнице (Access to Justice and Community Security – AJACS), били свесни о могућим ризицима.

У једном документу се предвиђа „умерени“ ризик од губитка опреме и новца због наоружаних учесника и напомиње се да се управо то може поновити, јер су џихадистичке групе исто чиниле у прошлости и да се та пракса може „вероватно поновити“.

Могућност сарадње Слободне сиријске полиције (Free Syrian Police) са екстремистима или кршење људских права неког од њених припадника, сматрало се ризиком средњег интензитета. Истовремено, вероватноћа да ће активности џихадиста довести до”суженог  оперативног простора“ за спровођење програма Приступ правди и безбедности заједнице (Access to Justice and Community Security – AJACS), сматрала се „великом“, јер се “знало да пројекат привлачи пажњу екстремистичких група, укључујући и подружнице Ал-Нусре и Даеша, што је могло да „кочи наш рад, ремети наш план, прети нашем особљу и партнерима киднаповањем, нападима и крађом опреме.”

Предложене методе суочавања са овим опасностима обично су се сводиле на то да се, једноставно, толеришу. АСИ је оправдавао средишњу улогу џихадистичких група у свом политичком пројекту тиме да „немају средства или полуге“ да спрече њихово учешће и да такав напор не би био „исплатив“.

Пројекат је, према фирми АСИ, могао да буде једино „прекинут“, у случају да није било могуће пребацити одговорност за било какве опасности или злоупотребе на „страну која има начина да се са њима носи“. Чини се да се то односило на Форин офис, који је на крају био одговоран за одлучивање да ли ризик треба толерисати или прекинути.

Штавише, АСИ се непосредно обавезао да ће екстремистичким групама „где је то изводљиво“, „представити изазов“ у вези са „контролом над заједницом“ и да им „неће давати разлоге“ „осим у случају принуде“, заговарајући прихватање вишег нивоа ризика, како би се „оспорио утицај и легитимитет“ наоружаних актера. Те је у том смислу Форин офис Уједињеног краљевства требало да прихвати „могућност губитка опреме до разумне мере“.

Јасно је да је губитак оружја, новца и живота био нераскидиво повезан са суштином постојања програма Приступ правди и безбедности заједнице (Access to Justice and Community Security – AJACS). А, имајући у виду да је британска влада у овај пројекат уложила силне милионе, званични апетит за прихватање ових несрећа био је највећи могући.  Лондон је стварно био вољан да упумпава средства из јавних фондова у овај опасан пројекат зато што је то био део једног ширег покушаја да створи низ „умерених“ квази-држава широм Сирије, а под контролом Запада.

О овом циљу се говори у једном другом процурелом документу у коме АСИ обећава да ће „побољшати“ усаглашавање програма AJACS са другим програмима „стабилизације и транзиције“ у Сирији. То је укључивало Тамкин (Tamkeen) – пројекат који финансирају Уједињено краљевство и и ЕУ за „изградњу управљачких капацитета локалних заједница“ – као и матичну компанију Белих шлемова, Mayday Rescue. АСИ напомиње да, у случају да пројекат буде успешан, даљи напори би могали да доведу до „ширења на новоослобођену територију“.

Ова инвестиција је, такође, осигурала сталан ток баналних јадиковки о лажној бризи за људе, као и зверској пропаганди, коју су произвели и у којој су учествовали Слободна сиријска полиција (Free Syria Police), Бели шлемови (White Helmets) и други опозициони актери које је створио и финансирао Запад, а одакле су мејнстрим медији црпли своје приче.

Белингкет је дуго истакнути снабдевач ових група, којима осигурава и легитимитет.  Штавише, постоје јасне назнаке да је оснивач Белингкета, Хигинс, један од оних који добијају привилеговане информације из локалних извора, а медијске операције његове организације се спроводе у договору са њима.

На пример, непосредно након озлоглашеног „гасног напада“ у граду Дума, у априлу 2018., за који узбуњивачи из Организације за забрану хемијског оружја (Organization for the Prohibition of Chemical Weapons - OPCW) указују да је инсцениран, Хигинс је твитовао ексклузивну фотографију једног од цилиндара који су наводно коришћени у нападу.

Хигинсов пост је убрзо обрисан - можда зато што су и Бели шлемови, такође, поделили фотографију са истог места, на којој је исти цилиндар био у другом положају. Што јесте доказ да су сцену мењали управо они који су је и постављали. 

АСИ учествује у надметању за сумњив британски уговор за обуку сиријских екстремиста

У напорима да дестабилизује Сирију, Вајтхол је вршио обуку опозиционих група и бораца. Форин офис је 2016. године расписао тендер за програм под називом МАО Б-ФОР (Умерене оружане опозиционе пограничне снаге - Moderate Armed Opposition Border Force - MAO B-FOR). Циљ је био обезбеђивање „обуке, опреме и других облика подршке“ коалицији Јужни фронт Слободне сиријске војске (Free Syrian Army’s Southern Front coalition), зарад “подстицања уговорене политичке транзиције“ и „подршке умереним структурама и групама у деловима Сирије под контролом опозиције”.  Требало је да се сваке године, током три године, обучава по 600 бораца, а трошкови би били скоро 21 милион долара.

Велика Британија би успешном понуђачу обезбедила „наменско место за обуку“ у Јордану, „без трошкова“ за пружаоце услуга. Локација од око 240 хектара, која се налази 45 минута од Амана, обухватала је „смештај, услуге прања, обедовања, учионице, стазу за вожњу, подручја изван сеоског окружења и отворени простор за складиштење опреме“. Милитанте је требало обучавати да ефикасно користе АК-47, митраљезе и пиштоље, а било би могуће сместити 175 милитаната истовремено.

Као одговор, спонзор Белингкета, АСИ, прилагодио је свој предлог Форин офису, обећавајући да ће водити конзорцијум подизвођача, састављен од фирми ГленГулф (GlenGulf), Келог, Браун и Рут (Kellogg Brown & Root, KBR, која је добила и надимак “Kill, Burn & Loot” – убијај, спаљуј и пљачкај), Оукс (Oaks) и Групе Пилгримс (Pilgrims Group).

Као и у случају програма AJACS, фирма АСИ је приватно проценила да би се Ал-Нусра и Даеш врло вероватно умешали и у овај, други програм. У својој процени, АСИ пише да би “због перцепције ’међународне политичке агенде’“ екстремисти „могли настојати да спрече полазнике обуке да се придруже борби или да их спрече да испуне своје обавезе када заврше обуку и то тако што би их отимали, нападали или би крали њихову опрему.”

Сматрало се осредње вероватним да ће се милитанти обучени у оквиру програма придружити другим групама и/или сарађивати са екстремистима и, на крају, завршити тако што ће кршити људска права.

АСИ је имао једноставно решење: за све проблеме које би настали и које би АСИ “имао и решавао”, одговорност би пребацио на Форин офис, а губитак опреме би се “толерисао” до “разумне мере”. Запањујуће је да је АСИ тврдио да би “искуство и знање” у вођењу програма  AJACS било добра полуга за осигуравање оптималне изведбе програма MAO B-FOR.

У изјави овом новинару, упућеној мејлом, АСИ је тврдио да се фирма није бавила имплементацијом програма MAO B-FOR и да „није била укључена у то ни у једној фази, након формалног подношења понуде“. АСИ је додао прикривену и празну претњу правним поступањем, у случају да се фирма или њени запослени јавно повезују са пројектом, јер фирма мора да сачува „своју јавну и професионалну репутацију“.

Ово упозорење потврђује аутентичност докумената, чиме се, наизглед, крши споразум фирме и Форин офиса о поверљивости података, приморавајући АСИ да се придржава драконских захтева о поверљивости Закона о службеној тајни.

Ако понуда АСИ није била прихваћена, понуда неког другог подизвођача готово сигурно јесте. Потврђено је да је камп за обуку у Јордану, под контролом Британије и Сједињених држава, функционисало од првих дана сиријске кризе. Остало је непознато колико је милитаната тамо обучавано годинама, колико се њих придружило џихадистичким групама и колико је опреме "изгубљено" и искоришћено за покољ недужних цивила. Чак ни Форин офис о томе сигурно појма нема.

АСИ је наставио да испод жита спроводи послове за Вајтхол у иностранству. У фебруару 2018. године, фирми АСИ је поново било дозвољено да почне да се пријављује за Вајтхолове уговоре. Најсвежији извештаји за 2019. годину показују обрт од 54,5 милиона фунти. Током прве половине 2020. године, АСИ је само од Форин офиса наплатио фактуре у вредности од шест милиона фунти.

Да ли су и средства која је АСИ обезбедио Белингкету део ове суме?

„Потврђене жалбе“ на деловање Белингкета

Све већи број група за људска права и међународних тела „удружио се” са Белингкетом. На сајту организације су хвалоспеви о отвореним истрагама и информисању о деловању Саветодавног одбора за технологију Међународног кривичног суда, као и о деловању новоствореног Међународног независног и непристрасног механизма УН о Сирији.

Bellingcat has also listed the Organization for the Prohibition of Chemical Weapons (OPCW) as a “partner,” before abruptly removing the disclosure. Higgins implausibly claimed this entry was just a mistake resulting from a careless copy and paste.

Белингкет је као “партнера” навео и Организацију за забрану хемијског оружја (Organization for the Prohibition of Chemical Weapons – OPCW), пре него што је овај податак само нестао са сајта. Хигинс је изнео невероватну тврдњу да је постављање на сајт овог податка само обична грешка која је настала због непажљивог копи-пејста.

Иако је организација НЕД (National Endowment for Democracy – NED), иначе огранак америчких обавештајних служби, дала велики допринос Белингкету, не може се утврдити у којој мери је ова медијска организација била партнер Форин офиса.

Одсеку Форин офиса је у јануару 2019. године поднет Захтев за слободан приступ информацијама, којим се траже сва интерна документа о сиријској кризи, а у којима се спомиње Белингкет - посебно документа која се односе на употребу хемијског оружја у земљи и „сваки документ који се односи на поузданост Белингкета као извора приликом скицирања истраживачких процена.”

Форин офис је у одговору навео да „не може нити да потврди, нити да оповргне да је у поседу информација значајних за [овај] захтев“, због „очувања националне безбедности“.

Ипак, процурела процена Белингкета, коју је наручио Форин Офис, увредљивим речима износи став овог одељења о „поузданости” организације. Утврђено је да је Белингкет „донекле дискредитован, како ширењем дезинформација, тако и тиме, што је спреман да производи извештаје свакоме ко је спреман да плати“.

Имајући у виду Белингкетове блиске односе са прилично подмуклим играчима у прљавом рату против Сирије, може се сматрати изузетно забрињавајућим да се ова организација може похвалити сличним блиским везама са истим оним званичним органима задуженим за истрагу наводних владиних злочина почињених у том рату.

Међутим, постоје назнаке да се Белингкет полако распада. Из Европске награда за штампу су 9. августа објавили да повлаче статус лауреата, који је додељен сада већ бившем службенику Белингкета, Данијелу Ромејну, за његов рад на геолоцирању слика повезаних са злостављањем деце у Источној Европи, због бројних „поткрепљених притужби“.

Можда ће доћи и дан, када ће Елиот Хигинс и екипа престати да користе западним обавештајним службама.