АПЕС vs АСЕАН

Регионалне интеграције против пројекта глобализације

И АПЕС и АСЕАН представљају међународне економске асоцијације азијско-пацифичког региона. У руском политичком дискурсу оне су обично у једном пакету и доживљавају се као нешто заједничко. Тако се, у концепту спољне политике Русије за 2016. годину говори: "Учешће Русије ће се активно наставити у главним интеграцијским структурама азијско-пацифичког региона – форуму "азијско-пацифичка економска сарадња", механизмима партнерства са Асоцијацијом земаља југоисточне Азије (АСЕАН) ...". Ипак, "главне интеграцијске структуре" су фундаментално другачије природе.

АПЕС

Азијско-пацифичка економска сарадња (АПЕС) – то је форум 21 економске силе Азијско-пацифичког региона - АПР, заснован на сарадњи у области регионалне трговине и либерализације инвестиција. У земљама чланицама АПЕС живи око 40% светске популације, док њихове економије чине око 54% БДП и 44% светске трговине.
Као своје циљеве АПЕС наводи побољшање економског раста, просперитет у региону и јачање азијско-пацифичке заједнице. Наравно, такве одређења су уопштена и апстрактне природе, и стога не могу пренети праву природу и обим учинковитости формата.

АПЕС је основан 1989. године у Канбери, у Аустралији, на иницијативу премијера Новог Зеланда. Савез нема круту организациону структуру и повељу и због тога се (у правном смислу) не може назвати организацијом. Овај међународни формат делује као саветодавно тело.

Стварање АПЕС показује два тренда у савременој светској политици: с једне стране глобалну интеграцију, а са друге регионализацију. У исто време у светском систему политичких и економских односа приметно је удаљавање од евро-атлантистичког центризма у корист азијско-пацифичког региона.

Карактеристично је да су покретачи и учесници првог састанка овог формата биле западне земље и њихови регионални сателити -. Аустралија, Нови Зеланд, Канада, Сједињене државе, Кореја, Јапан, Индонезија, Филипини и други. Кина се придружила форуму 1991. године, а Русија и Вијетнам 1998. Дакле, правила игре овог савеза проистичу из принципа и ставова неолибералне економије, чији је основни циљ "либерализација" према јединственом обрасцу (тј, слабљење баријера које представљају границе националних држава). У својој књизи "Велика шаховска табла" Бжежински тврди да ће учешће Сједињених држава у АПЕС омогућити овој држави да постане главни играч у пословима у региону.

Наравно, такозвани "Богорски циљеви", који су усвојени 1994. године, на неформалном састанку лидера и министара АПЕС, прогласили су обавезу "да се постигне слободна и отворена трговина у азијско-пацифичком региону, најкасније до 2020. године". За развијене земље учеснице АПЕС прописано је да морају да заврше комплетну трговинску и економску либерализацију до 2010. године, новоиндустријализоване економије (НИС) - до 2015., а оне у развоју до 2020. године. Такође, један од циљева Богорске декларације је утицај на оне који сумњају у сврсисходност успостављања СТО.

Треба истаћи да се постизање циљева АПЕС у декларацији нарочито посматра кроз "противљење стварању интрарегионалних преференцијалних трговинских блокова", "стварно смањење трговинских баријера", "укидање административних и других баријера за трговину и инвестиције". Из овога можемо закључити да су западне земље, иницијатори форума, покушале да се супротставе стварању регионалних економских полова (који би могли угрозити интересе Запада) у тако значајном региону као што је Азијско-пацифички.

Учешће на форуму незападних држава - Кине, Вијетнама, Русије, Перуа, указује на то да су ове државе тренутно приморане да играју по правилима које оне саме нису написале. Присуство држава у истом формату из толико различитих цивилизацијских идентитета, као што су Сједињене државе и Канада, са земљама као што су, с једне стране и Кина и Вијетнам, са друге стране Русија, доводи у питање његову ефикасност за све земље учеснице – констатовао је Перу.

За данашњу глобалну економију АПЕС је карактеристичан савез развијених земаља (у западном смислу) и земаља у развоју. Због тога треба очекивати да ће такав савез очигледно радити у интересу земаља у бољој позицији, наиме, западних сила, које пишу правила глобалне "слободне" трговине. Принципи либерализације западних земаља не одговарају интересима земаља у развоју. Због тога су Малезија и Тајланд блокирале покушај англосаксонских земаља да у Богорску декларацију укључе посебне одредбе (као што је стварање зоне слободне трговине путем преговора).
У исто време учешће у АПЕС може да послужи интересима кинеске економије, која функционише у складу са модерним тржишним стандардима и ту постиже запажене успехе. Кинеска економија је конкурентна, интегрисана у глобалну економију. У овој фази, из не-западних земаља, можда је само Кина у стању да брани своје економске интересе у АПЕС. Кина и Сједињене државе представљају неку врсту регионалне биполарности.

Иако су циљеви АПЕС углавном економски, такав савез не може да прође без политичког призвука. Изградња јединственог економског простора (а то је главни циљ формата) није могућа без заједничких политичких вредности и циљева (на пример, признавање западне либералне демократије и западног схватања људских права, као норматива, као у случају ЕУ). Наравно, најважнији учесници формата као што су Сједињене државе, Кина, Русија, имају различите политичке циљеве. Кина и САД су у блиском економском партнерству, али се уз то такмиче за лидерство у азијско-пацифичком региону. Такође, повремено се погоршавају односи између регионалних актера (Кине - Јапана, Тајвана - Кине, Русије - Јапана, итд). Поред тога, даља глобализација и ерозија традиционалних баријера нису у интересу нових економија - чланица АСЕАН.

Генерално, АПЕС је прилично аморфна формација, узрокована вишесмерним трендовима у светској политици, економији и међународним односима. Ова правила, дефинисана у оквиру АПЕС, намењена су политичким и економским областима, развијеним од стране западних сила, међутим савез раздиру регионални сукоби интереса политичког и економског карактера. Младе регионалне економије у развоју спремне су да њихове привреде направе своја правила игре, што ће се одразити климу у АПЕС.

АСЕАН

Асоцијација земаља југоисточне Азије (АСЕАН) је у основи другачији феномен. Ово је политичка, економска и културна под-регионална организација југоисточне Азије, формирана 8. августа 1967. године у Бангкоку, потписивањем "Декларације АСЕАН" (познатији као "Бангкошка декларација"). Правно формирање АСЕАН десило се тек 1976. на Балију, након потписивања Уговора о пријатељству и сарадњи у југоисточној Азији и Декларације пристанка АСЕАН.
Ово удружење је необично по томе што је пројекат регионалне интеграције настао у доба биполарног света, што није типично за то доба. Стога се вредност АСЕАН повећава ових дана, када доминира тренд регионалне интеграције, који ће очигледно дуго да траје.

АСЕАН је прва групација у Југоисточној Азији, основана са циљем економске и културне сарадње, на иницијативу земаља у региону, без учешћа западних земаља.

Оснивачи АСЕАН су Индонезија, Малезија, Сингапур, Тајланд и Филипини. 1984. године организацији  се придружују Брунеји-Дарусалам. Касније су чланови АСЕАН постали Вијетнам (1995. године), Лаос и Мјанмар (1997. године). Првобитни мотиви удруживања били су тежња да се обезбеди регионална безбедност путем заједничке борбе са тероризмом, регионална економска интеграција са циљем бржег и ефективнијег економског развоја и због неповерења према водећим државама.

Државе-оснивачи АСЕАН су ставили акцент на јединствене географске, економске и културне карактеристике у региону, што чини основу за даљи политички и економски развој, заснован на традиционалниим, историјски развијеним односима добросуседства. Стратешки циљ Асоцијације се може дефинисати као суверени регионални развој, тј. формирање нових геополитичких стубова дуж цивилизацијских линија. Циљеви у средњорочном периоду су економски развој, регионална безбедност у интересу регионалних ентитета, ширење сарадње и узајамне помоћи у области привреде, културе, науке, технологије и обуке, побољшање животног стандарда народа земаља чланица.
Дакле земље чланице АСЕАН су деловале са здравим прагматизмом, делимично изолујући регион од спољних утицаја (са становишта неолибералног економског приступа такав регионализам се сматра "дискриминаторским"). У том смислу, у складу са чланом 11. "Уговора о пријатељству и сарадњи у југоисточној Азији" "Високе Стране Уговора ће настојати да ојачају свој национални отпор у политичкој, економској, друштвено-културној сфери, као и у области безбедности, у складу са својим идеалима и тежњама, без спољног мешања и унутрашњих субверзивних делатности, у циљу очувања свог националног идентитета. "

Истовремено, сарадња са државама и међународним организацијама изван региона није била искључена, али се предвиђала у тој мери, у којој би служила интересима народа, који насељавају државе чланице АСЕАН.
Више од четрдесет година историје успешног развоја АСЕАН, што је ову Асоцијацију претворило у велику регионалну силу, показује исправност одлуке да се она формира. Поред тога, како је време показало, та одлука је предухитрила глобални тренд полицентричности дуж цивилизацијских линија, и испоставила се као историјски победник.

Земље југоисточне Азије су уједињене заједничким културним традицијама, менталитетом (на који је траг оставио низ религијских традиција - будизам, хиндуизам, ислам и хришћанство), климатским условима, сличношћу привреда, истоветношћу произведених пољопривредних производа у земљама Асоцијације. Тренутно, становништво земаља АСЕАН броји око 600 милиона људи. Комбиновани БДП АСЕАН за 2015. годину - 3.6 трилиона долара, у поређењу са 2010. годином, када је износио $ 1.5 трилиона.

У последњих неколико година, Асоцијација показује снажан економски раст. Треба нагласити да АСЕАН тежи не само уским трговинским и економским циљевима, већ и политичким. У случају једне организације као што је АСЕАН, присуство заједничких политичких циљева је оправдано: ту су укључене државе, уједињене заједничким цивилизацијским простором и системом вредности. То је заиста објективна, релевантна тежња свих чланова Асоцијације (супротно томе је, на пример, АПЕС).

У новембру 2007. године, чланови АСЕАН су потписали Повељу АСЕАН, која Асоцијацији даје статус међународног правног лица што је подигло организацију на нови ниво у региону. Тренутно, АСЕАН активно развија економске и политичке односе са кључним регионалним играчима као што су Кина, Русија, Сједињене државе, као и Јапан и Република Кореја. У спољној политици АСЕАН, који је централно језгро интеграције у азијско-пацифичком региону, стално повећава свој утицај на регионалне политичке процесе. Све већи утицај АСЕАН нарочито признају Сједињене државе, које не желе да пропусте прилику да утичу на ту унију. Ове године, први самит АСЕАН – Сједињене државе је одржан на америчкој територији (у Калифорнији), где је Барак Обама објавио о намерама Сједињених држава - "да играју већу и дугорочну улогу у региону Југоисточне Азије".

У овом тренутку, АСЕАН представља стабилну, међународну организацију која се динамично развија, са растућим економским потенцијалима и политичким утицајем на регионалне процесе. Као унија, створена дуж цивилизацијских линија, са циљем да се очува културни и економски суверенитет земаља чланица, АСЕАН има потенцијал да постане један од полова у настајању мултиполарног света.

АПЕС и АСЕАН су међународне асоцијације директно супротстављене по својој суштини. Прва живи према правилима, прописаним од стране Запада - правилима неолибералне економије и следи политичке циљеве уједињења региона, претварајући га у јединствено тржиште за робу и услуге у интересу Сједињених држава, у улози кластера транс националних компанија. АПЕС обухвата разноврсне, према свом цивилизацијском и економском развоју, државе, које, међутим, морају да следе западна правила, усвојена као универзалне вредности. Политички суверенитет АПЕС не задовољава интересе Сједињених држава и стога подлеже постепеном укидању.

АСЕАН је прва интеграцијска асоцијација у регионалном формату, која има за циљ очување цивилизацијског идентитета, економског и политичког суверенитета земаља учесница. Чланови Асоцијације имају јединствену културну и вредносну припадност, као и економске и политичке интересе. АСЕАН је аналог ЕЕС у суб-региону југоисточне Азије. У том смислу, економска, а нарочито политичка сарадња између Русије и АСЕАН se оправдава историјском логиком и има велики потенцијал, што не можемо рећи за АПЕС.