Украјинска резолуција у УН: Признање да је Крим руски

16.11.2018
Извор: Pixabay.com

Генерална скупштина УН усвојила је обновљену верзију украјинске резолуције о Криму под насловом "Стање људских права у Аутономној Републици Крим и граду Севастопољу у Украјини". Документ је прошао проверу Трећег комитета.

Крим је, од марта 2014. године, након спроведеног референдума о присаједињењу, поново у саставу Русије. Генерална скупштина УН је усвојила резолуцију којом не признаје припадност полуострва Русији. Прича се наставила у августу 2018. године, када је председник Украјине Порошенко инсистирао на обнављању документа.

Суштина

Обновљени нацрт осуђује "флагрантна кршења људских права на украјинском Криму", рекао је председник Украјине Петро Порошенко. Он тврди да ће Москва платити за "агресију, окупацију и кршење људских права".

Кијев намеће следеће захтеве Русији: да се, према речима Украјине, "окупиране територије" врате, да се режисер Олег Сенцов прогласи политичким затвореником, и заустави "притисак на мањинске верске заједнице, укључујући честе полицијске рације, претње и узнемиравање припадника Украјинске православне цркве Кијевске патријаршије и протестантске цркве, џамија и муслиманских верских школа, грчких католика, римокатолика и Јеховиних сведока (забрањени у Руској Федерацији). Кијев, такође, тврди да су мирни муслимани, наводно, прогањени на полуострву.

Двадесетшест држава против

Нацрт резолуције је подржало 67 држава, чланова Организације – што је за десет мање, него прошле године. 

Притом, 26 држава, укључујући Русију гласало је против овог провоктивног документа: Белорусија, Боливија, Бурунди, Венецуела, Јерменија, Еритреја, Зимбабве, Индија, Иран, Казахстан, Камбоџа, Киргистан, Кина, Куба, Мјанмар, Никарагва, Јужна Африка, Јужни Судан, Србија, Сирија, Судан, Таџикистан, Уганда, Узбекистан.

Саопштење са Крима

Шеф републике, Сергеј Аксенов, већ је одговорио на усвојену резолуцију - да би избегло ширење лажних информација, он позвао је представнике УН, ОЕБС, Европског парламента и других међународних организација да лично посете Крим, како би проценили стварно стање ствари у региону. Према његовим речима, такви документи "емитују пропагандне митове, измишљене у Кијеву и Вашингтону", истовремено игноришући мишљење сâмих житеља Крима.

Признавање Крима као руског

Парадоксално или не, овакви заокрети од стране Кијева само потврђују исправност Русије по питању Крима. Запад одавно има навику да крши сопствена међународна права. А чињеница је и да је Русија оптужена за кршење међународног права. Док оптужује Русију, Запад сâм крши међународно право не признајући легални и легитимни референдум на којем је становништво изразило своје мишљење.

Запад већ разуме да ће Крим остати руски, у сваком случају. Овакве резолуције су чудан начин да Запад науди Москви и да се Украјина подсети на позадину економске, политичке и демографске катастрофе.

У међувремену, како кажу стручњаци, губитак гласова у односу на гласове из 2017. године указује да је украјинска позиција на Криму све тежа. Ово такође показује да у борби за мултиполарни свет, Русија има нове савезнике, који су спремни да напусте анти-руске санкције и признају Крим као наш.

Како је раније изјавио бивши немачки канцелар, Герхард Шредер, тешко да ће Председник РФ било када у будућности повући одлуку. "Ово је стварност, која се једног дана мора прихватити", рекао је Шредер пре него што је ушао у украјинску базу Миротворац (која је још један доказ “демократије” у Кијеву). Председник Сједињених држава, Доналд Трамп је такође, као случајно, говорио о могућности признавања Крима као руског (чак и ако се то не догоди, сâма изјава говори о одбацивању чисто глобалистичких узбуђења).

Related links
Нове санкције и… Новорусија!
Ово је ослободилачка борба против совјетске ЕУ
Украјинска превара: „Убијени руски новинар“ је, ипак, жив
Трамп, Русија и Новорусија
Европа је презаузета анти-руском пропагандом да би бринула о Донбасу
Америчке специјалне службе напуштају Украјину. Шта даље?
резолуција и признање Крима делом Русије
Крим