Представници Пакистана, Авганистана, Сједињених држава а и Кине покушавају да реше односе са Талибанима и усмере процес ка мировним преговорима.
Све стране имају своје интересе који се делимично преклапају, а делимично не. Талибански покрет је заинтересован за уклањање прозападних политичких снага и успостављање про-исламске владе. Талибани на Сједињене државе гледају као на непријатеља, који стално подрива њихов идентитет. Напади беспилотних летилица на талибанске положаје такође доприносе ескалацији насиља, пошто је већина жртава ових напада цивилно становништво, укључујући жене и децу.
Пакистанске власти желе да заштите режим и дозволе Талибанима да преусмере своје активности, укључујући и суседни Авганистан.
У Авганистану, ситуација се компликује због активности организације Џалалудина Хакани, познате као Хакани мрежа. Сједињене државе је сматрају терористичком организацијом. Хакани мрежа активно сарађује са Талибанима. Авганистанска влада је заинтересована да реши ову дилему, али такође пати због великих притисака из Вашингтона.
Кина је заинтересована за успостављање безбедних транспортних коридора гасовода и нафтовода, као и железничке пруге, који ће бити део пројекта инфраструктуре "Један појас, један пут". Од посебног интереса за Пекинг је транзитна рута од луке Гвадар на северу Пакистана до кинеске границе.
САД се претварају да желе да покрену мировни процес. У ствари, у интересу Вашингтона је да контролише слабе владе Авганистана и Пакистана, не би ли се у њима спроводила политика Беле куће.
Ранији покушаји да се реши однос са талибанима завршили су се неуспехом. Уместо мировног споразума Талибански покрет је започео пролећну офанзиву у неколико провинција. Снаге безбедности морале су да одговоре противнападом и санкцијама.
Највећи проблем је присуство представника Сједињених држава за преговарачким столом. Ова држава је заинтересована за јачање своје позиције у Римланду, у циљу чега ће Вашингтон применити било које мере, укључујући и ескалацију тензија. Најбоља опција је да се Сједињене државе искључе из процеса преговарања, да остале стране не би биле подвргнуте спољним притисцима и да би се могло доћи до заједничког консензуса.
