Сусрет Путина и Трампа: Геополитички значај

07.07.2017

У Хамбургу је почео самит Г-20. На дневном реду су питања глобалне сарадње, борба против сиромаштва, помоћ Африци, и тако даље. Међутим, главни догађај самита је сусрет између председника Русије и Сједињених држава, Владимира Путина и Доналда Трампа.

Мучан разговор

Очекује се да ће се на састанку Путина и Трампа пре свега успоставити лични односи. Што се тиче дневног реда састанка, требало је да обухвати три главне светске кризе у чије су решавање укључене Русија и Сједињене државе: сукоби у Сирији и Украјини и ситуација у Северној Кореји. Позиције Русије и Сједињених држава су, у вези са сва три питања веома различите. Сједињене државе подржавају кијевску хунту у Украјини и не признају присаједињење Крима  Русији, те нападају руске савезнике: шиитске формације и трупе Башара Асада у Сирији и заговарају повећани притисак на Северну Кореју.

Главна потешкоћа са којима се суочавају оба лидера јесте немогућност Сједињених држава да демонстрира чак и спремност за компромис са руском страном, јер ће то одмах користити Трампови противници у Сједињеним државама, који од његовог избора распирују антирску хистерију.

Оквири могућег

Исход састанка између лидера Русије и Сједињених држава ће у сваком случају показати релевантност класичних геополитичких схема. Интереси Русије као телулократске моћи и Сједињених држава као таласократске државе су из основа супротни. Међутим, обојица лидера као присталице реалног приступа у међународним односима спремни су да комбинују компромисе и притисак у остварењу својих циљева. Обојица су реалисти, за које је рат природно стање ствари, разумеју стварност ескалације напетости између држава све до војног сукоба и покушавају да га избегну. Колико ће успети - зависиће од тога да ли ће Трамп моћи да превазиђе отпор неокона и либералних интервенциониста у америчком естаблишменту. Међутим, у савременим условима опсег могућности није сјајан: од сличности са временом "детанта"   у Хладном рату (тактичка сарадња на низу питања и стратешко суочавање), до замрзавања и статуса кво са санкцијама, недостатком сарадње и преношењем сукоба на периферне зоне, уз максималну употребу проксија, како би се избегао отворени војни сукоб.