Руски фактор на америчким изборима

27.07.2016

Русија је очекивано постала једна од најзначајнијих тема на америчким председничким изборима. Демократе стварају анти-руску хистерију. Доналд Трамп каже да ће успоставити односе са Русијом и да је спреман да размотри питање признавања Крима као дела Русије.

Бомбастичне фразе

Масовна хистерија демократа, неоконзервативаца, ултра-либерала и, једноставно, русофоба изазвала је недавна изјава Доналда Трампа. Говорећи на конференцији за новинаре на Флориди, Трамп је позвао Русију да преда Сједињеним државама још 30 000 писама која су "нестала" са мејл-сервера Хилари Клинтон.

Њихово одсуство значи да је Клинтонова уништила доказе да је користила свој лични мејл-сервер за слање осетљивих информација. Демократе су одмах оптужиле Трампа да подржава руске хакере, иако је у стварности мулти-милијардер само реторички наговестио да се подаци који Клинтонова скрива од америчке истраге, налазе у рукама страних обавештајних служби. Дакле, Клинтонова је рањиви објекат манипулације.

Још више буке изазвала је Трампова изјава да је спреман да разговара о статусу Крима и укидању анти-руских санкција. То није прихватљиво нити за демократе нити за републикански mainstream. Трамп је такође изјавио да Владимир Путин не поштује Клинтонову и Обаму, док се Трамп нада да ће наћи заједнички језик са њим. Трамп цени руководство Владимира Путина и сматра да Сједињене државе морају да раде заједно са Русијом, боре се против заједничких претњи, нарочито против исламског екстремизма.

Хистерија естаблишмента

Против Трампа су се побуниле не само демократе, већ и републиканци. Са претњама Русији огласио се кандидат за потпредседника Мајк Пенс. Шеф републиканске већине у Конгресу, Пол Рајан је чак пао у хистерију. Он је рекао да је Путин  "бандит и не треба да се меша у изборе".

Управо Путина лично и руске службе безбедности оптужују за цурење преписке сарадника Националног комитета Демократске партије Сједињених држава. У овоме су сложни како део републиканаца, тако и све демократе, укључујући и саму Клинтонову и Барака Обаму. Између осталог, Трампове  присталице напомињу да се руска претња користи да се скрене пажња са садржаја ових писама. Управо она показују да је од стране демократа било фалсификовања на изборима за кандидата партије, у корист Хилари Клинтон.

Проамерички кандидат

"Руски скандал" показује да са једне стране, теза нормализације односа са Русијом, упркос пропаганди, постаје популарна у америчком друштву. Мало је вероватно да је Доналд Трамп у изборној кампањи користио изјаве које нису биле предвиђене да изазову подршку становништва. С друге стране,  Трамп је тешки реалиста, као Путин, и није про-руски већ про-амерички политичар, а самим тим и побољшање односа са Русијом у његовим очима одговара националним интересима Сједињених држава. Трамп никада није урадио нешто, што не би ишло у његову корист.

Сасвим је друга ствар што се његово разумевање америчких националних интереса фундаментално разликује од консензуса, доминантног међу америчком глобалистичком елитом. За Трампа – Сједињене државе не представљају извор глобалног либералног прекројавања света, већ националну државу, која увећава корист онолико ефикасно, колико би то било урађено у оквирима једног комерцијалног пројекта. И у погледу највеће могуће користи за Сједињене државе и обичне Американце, сарадња са Путином и Русијом у области борбе против тероризма и спречавања да обе земље утону у глобални рат, представља приоритет за промовисање демократије и борбе против "ауторитарних режима".