Парламент Венецуеле започиње опозив Председника Мадура

24.10.2016

Након што је опозиција у неколико судских округа прикупила потписе за референдум о оставци председника који су поништени, Парламент, у коме већину места заузима про-америчка опозиција, одржао је ванредну седницу на којој је Одбор одлучио да покрене поступак за опозив председника без уставне процедуре.

Предисторија

Неколико окружних судова у Венецуели је признало да су потписи бирача за подршку референдуму о опозиву Председника Мадура неважећи. Међутим, чак и након прикупљања гласова у првој фази, пријављене су очигледне неправилности у процесу. Идентификоване су "мртве душе", гласови малолетних и фалсификовани потписи. У неколико округа потписници су позвани да потврде свој глас, али одређени проценат није потврдио. Потписи многих људи су били фалсификовати, због чега је отворен и судски поступак.

Друга фаза припреме референдума, која је требало да почне данас, биће одложена на неодређено док иницијатори не исправе пропусте направљене током прве фазе - прикупљање 1% гласова и потписа.

Међутим, то би у великој мери променило планове опозиције, пошто либерали треба да организују референдум за 10. јануар 2017. године. У супротном, Николас Мадуро ће именовати потпредседника за председника.

У међувремену, планови опозиције су постали неизвесни, између осталог, захваљујући сведочењу терористе Хозеа Вићенте Гарсије, који је покушао да организује експлозију на маршу опозиције да би дискредитовао владу.

Речено је да је, између осталог, планиран напад на војне јединице и војску, на власти, укључујући и примену оружја. У периоду од 26. до 28. октобра требало је да почне фаза "општег" штрајка, 31. нови марш, могуће опет са покушајем терористичких напада. За 3. новембар планира се покретање поступка референдума и подношења тужбе против Мадура, наводно, због занемаривања дужности и опструкције сагласности, 9. новембра је требало да почне блокада путева, а 10. новембра, главна фаза државног удара.

Реакција Николаса Мадура

Про-америчка опозиција изабрала је баш добра времена за дестабилизацију ситуације у Венецуели: председник Николас Мадуро успешно обилази земље произвођаче нафте, и дуго га нема у Каракасу. Речено је да је Мадуро, пре данашњег састанка ОПЕК у Русији, био у Бечу и успео да постигне споразум са скоро свим земаљама чланицама удружења, што је омогућило стабилизацију цена нафте и њену високу стопу, што је најпозитивнији развој догађаја за венецуеланску привреду, која ће, према речима Мадура, још дуго зависити од нафте, без обзира на то ко је на челу државе.

Говорећи на министарском састанку путем видео линка, Мадуро, који борави у Саудијској Арабији, је изјавио да такође ради и са парламентом, и са опозицијом, због чега је саветовао своје министре да буду оптимистичнији.

Међутим, јасно је да су либерали добили политичку наруџбину и намеравају да је испуне по сваку цену, тако да, без обзира на какве уступке је спреман Председник и без обзира колико порасту економски и социјални показатељи, резултат ће бити један - опозиција ће покушати да доведе опозив до краја, а земљу – до грађанског рата.

Још једна невероватна случајност

Најинтересантније је да је наредба за удар послата скоро отворено. На Конференцији америчког војног врха прошле недеље, 18. октобра, командант SouthCom, Јужне команде Сједињених држава, адмирал Курт Тид најавио је активирање мреже "у његовој зони одговорности, која покрива 45 земаља и територија у Средњој и Јужној Америци и на Карибима", како је наведено у извештају за медије Министарства одбране Сједињених држава.

"Сви у 'пријатељској мрежи' знају шта треба да се уради", додао је Тид.

"На крају, желимо да помогнемо нашим партнерима – у влади Сједињених држава и у целој Латинској Америци и Карибима - да се створи мрежа која је јача, прилагодљивија и повезанија, него било која опасност која може настати у мрежи", каже још Тид.

Грађански сукоби

У међувремену, у Венецуели су већ почели грађански сукоби и немири. Током седнице Народне скупштине (Парламента), који се договарао о неуставним радњама, око зграде су се окупили демонстранти, од којих су неки успели да се пробију у зграду.

Међутим, национални лидери позвали су своје присталице да остану мирни, након чега су се грађани окупили на тргу испред Парламента.