Путин-Баједен: паралелни светови

Путинов сусрет са Бајденом, очигледно, није донео ништа добро. Нико од аналитичара и стручњака није очекивао нешто велико нити неки охрабрујући сигнал. Једино што је могло да буде горе је да се овај састанак не догоди. Ако се шефови две очигледно непријатељске државе састану лично, то, ипак, значи да неће доћи до спровођења војних дејстава. Наравно да рат може да избије сваког тренутка – када је Бајден, са својим екстремно либералним програмом Великог ресета, отео победу Трампу, ризик од рата се повећао.

У Русији и у Сједињеним државама – тачније у Путиновој Русији и у Бајденовим Сједињеним државама – ставови о готово свему су супротстављени. И, што је најважније, ставови о будућем светском поретку су такви, да искључују један другог.

За Путина, безусловни и апсолутни приоритет је потпуни и савршени суверенитет Русије. А, то је могуће једино у условима многополарног света, у коме ће Русија бити самодовољан центар који самостално доноси одлуке. Са другим половима, чије се постојање и легитимитет признају и чија је слобода ограничена слободом других полова.

За Бајдена, приоритет нису ни Сједињене државе, већ стварање светске државе коју би водила светска влада. Такав свет може да буде само униполаран, у коме би владала само једна идеологија – либерализам, ЛГБТ, екологија, демократија мањине, компензацијски расизам (у складу са критичком расном теоријом која је сада прихваћена у Сједињеним државама, по којој они, који су раније били угњетавани, сада могу некажњено да угњетавају своје бивше угњетаваче). Нико не би имао никакав суверенитет, зато што је то у супротности са људским правима.

Даље, Путинова Русија је за Бајдена апсолутни непријатељ. То не значи да је Русија непријатељ Сједињених држава. Ако бисмо Сједињене државе посматрали као пол многополарног света, што је било потпуно вероватно и могуће под националистом, Трампом, а сваки контроверзни проблем би могао да буде решен.

Да, постоје нека укрштања националних интереса Сједињених држава и Русије, али то није критично. Посебно ако се зоне узајамне одговорности означе у реалистичном кључу – Евроазија - Евроазијцима, Америка – Американцима, Европа – Европљанима. Било би могуће и наставити овај многополарни попис, Африка - Африканцима, Азија - Азијцима, Исламски свет – Муслиманима, итд. Тако би и било, када би на челу Сједињених држава био амерички председник. Састанак таквог председника са Председником Русије би био свакако конструктиван и садржајан.

Али, ствар је у томе што Бајден није амерички председник.

Он је либерал и глобалиста и истрајава у томе да, бити глобалиста и либерал, а то значи да је обавеза свих да шире и следе глобалистички и либерални програм и правила. Глобалисти сматрају да се могу дружити и руковати само са онима који су, исто тако, глобалисти. Свако ко инсистира на суверенитету и многополарности, аутоматски припада групи непријатеља.

Путин је за њих управо то – непријатељ. Он о архитектури света мисли као о концерту суверених субјеката, од којих је један Русија, друга Америка, трећи Кина и тако даље. Састајући се са Бајденом, он се састаје са себи равним. А, Бајден види у Путину само  подређеног који се побунио и ван контроле је и коме следују санкције  би требало да буде кажњен санкцијама и заведен милостињом.

Отуда и когнитивна дисонанца на самиту Путин-Бајден. У ствари, ово и није самит. Немају о чему ни да разговарају, јер се налазе у два паралелна света. А, и поларизација ових светова брзо расте. Они се могу састати само ако једна од страна усвоји правила игре ове друге.

Можете ли да замислите да се Бајден одрекне глобализма? Ја не могу.

А Путин суверенитета? Категоричко не, јер је за Путина то главна ствар, то је његов апсолут.

Дакле, никакав дијалог није могућ. Консензус се може постићи само у вези са неким безначајним ситницама.

Руско-амерички односи се могу разрешити само рушењем једне од страна. Ко ће се прво срушити? А ако се нико не сруши, остаје једна реч која почиње са "в" … W - word