Либан: Експлозија у Бејруту, дестабилизација, хаос и покушај промене власти
У току је покушај државног удара у Либану. Још један покушај обојене револуције, побуњеници су се окренули насиљу, заузели владине зграде, спаљивали документа и имовину. Циљ је смена власти или још горе, избијање верско-секташког рата, што је дугогодишњи америчко-израелско-саудијски план за уништење Либана.
Мешање Сједињених држава и Француске одмах након терористичког напада
Изјаве америчког амбасадора Шие Дороти и француског председника Макрона су јасни показатељи овог грозоморног плана.
Амерички амбасадор, Шиа Дороти је објавила саопштење у коме подржава насилнике и каже: “Либански народ заслужује вођство које слуша његове захтеве за транспарентношћу и одговорношћу.”
А, члан Кнесета, Моше Фајглин, екстремни десничар из партије Ликуд, израелског премијера Нетанјахуа, није могао да сакрије срећу због трагедије која је задесила Бејрут. Фајглин је написао да је „упутио захвалност Господу, и свим генијалцима и стварним херојима (!) који су организовали за нас ову дивну прославу у част Дана љубави“.
Изгледа да Фајглин познаје "генијалце и хероје који су организовали" овај велики терористички напад. Заиста занимљиво, да ли би требало да кажем: "То су основне ствари, драги мој Вотсоне!"
Макрон, председник старе колонијалне силе, Француске, одмах је, 6. августа одлетео у Бејрут, два дана након терористичког напада 4. августа и када је тамо стигао, рекао је: "Ако се реформе не спроведу, Либан ће и даље тонути Овде су потребне и политичке промене. Ова експлозија би требало да буде почетак нове ере."
То је онај исти Макрон суочен са масовним народним протестима у Француској на којима су стотине хиљада незадовољних и бесних пољопривредника, радника, студената, пензионера, који протестују против Макронових неолибералних реформи и огромне корупције. Покрет Жутих прслука, како се покрет популарно назива, суочава се са великом репресијом и насиљем француске полиције. Те тако, претенциозни и арогантни Макрон тешко да има право да попује другим земљама. У ствари, најаблаже речено, Французи апелују на Либанце да задрже Макрона у Бејруту, јер је он катастрофу за Француску.
Која држава, која влада, која војска ће дозволити амбасадору или председнику стране земље да даје овако провокативне изјаве, одмах након масовног терористичког напада, на сопственом тлу?
Лука у Бејруту је потпуно уништена, више је од 150 мртвих и то није коначно, више је од 5000 повређених, са невиђеном цифром од 300 000 људи који су изгубили своје домове. У Бејруту има око милион становника, док је целокупно либанско становништво око 4 000 000. За обнову луке и града биће потребно између 10 и 15 милијарди долара. Сâм град Бејрут је проглашен националном катастрофом.
Аваз (Avaaz) је покренуо он лајн петицију којом се позива Француска да још једном дође и управља Либаном, под колонијалним мандатом од 10 година. Ово је заиста патетично, а колаборационисти ће ускоро бити обзнањени.
Све су ово јасни сигнали за колаборационистичке снаге да спроведу државни удар, уз осигурану подршку Сједињених држава, Француске, Израела и Саудијске Арабије.
Демонстранти прибегавају насиљу и вандализму
Демонстранти су убили једног полицајца, иако је много демонстраната повређено у насилним сукобима са полицијом. Група пензионисаних официра војске се, такође, прикључила, заузела зграду Министарства спољних послова, објавила да је то штаб револуције и позвала демонстранте да преузму друге владине зграде. Три сата касније, зграде је испразнио контингент либанске војске.
Демонстранти уништавају, пале документе и досијее у кључним владиним министарствима, односно министарствима спољних послова, Министарству економије и Министарству за животну средину. Ово су јасни покушаји да се униште докази и на тако спречи временски ограничена истрага коју Влада спроводи о експлозији у Бејруту.
Са друге стране, и либанска влада и председник Мишел Аоун и премијер Хасан Диаб и Војска, изјавили су да народ има право да жали, да се жали и да организује протесте. Али, протести морају бити мирни, а вандализација имовине, владиних зграда и докумената неће бити дозвољена. Премијер Диаб је, такође, позвао да се избори одрже у року од два месеца.
Мета: Либански народни отпор
Мета овог терористичког напада, изазване дестабилизације и хаоса су, несумњиво, Хезболах и сви саставни делови Либанског националног отпора који су положили велике жртве, одважно се одупирући израелској инвазији на Либан, 1982. Они су одбранили и успешно победили Израел, када је коначно, 2000. године ционистичка војна машина била приморана да се повуче, иако и даље под окупацијом држи фарме Шеба.
Затим је уследила још једна израелска инвазија, 2006. године, када је Либански народни покрет поразио Израел и тиме прекинуо њихову војну надмоћ у региону. Најзад су Снаге отпора, својом храброшћу и довитљивошћу, успоставиле равнотежу у односу на израелски терор и његову војну машинерију.
Експолозија у Бејруту
In context of the Beirut blast, aspersions are being cast and anger mainly being directed against the Hezbollah for storing weapons at the port, a charge that Sheikh Hassan Nasrallah has denied & scoffed at. The Hezbollah is the primary target of the Israeli war machine and thus the Hezbollah takes great precautions in hiding & securing it's weaponry from being targeted by Israel. Thus a public place like the port is clearly out of the question. On his part, Sheikh Hassan Nasrallah has called for an open & transparent investigation into the Beirut blast.
Кључна питања за истрагу
The investigation will prove as to who were the real perpetrators & thus some of the key issues that they need to ascertain are the following:
Истрага ће доказати ко су били прави починиоци, те су нека од кључних питања на која је потребно дати одговор, следећа:
▪ Ко је контролисао безбедност у луци?
▪Да ли је тамо било Хезболахово складиште оружја?
▪ Ко је био одговоран за складиштење амонијум-нитрата (шалитре), од када је то тамо, зашто је дозвољено да остане у луци?
▪Да ли је разарање узроковала страна држава, коришћењем напредног оружјем велике разорне моћи?
▪ Према либанској војсци, израелски борбени авиони су током 1. и 2. августа извршили 29 ваздушних упада у либански ваздушни простор, само 48 сати пре експлозије 4. августа.
▪ Радарске слике необичних патрола и извиђачких операција четири шпијунска авиона Сједињених држава између Либана и Сирије су такође део доказног материјала. Да ли су Сједињене државе надгледале операцију која је довела до масивног напада на Бејрут?
Дакле, ко контролише приступ луци?
Како каже Стивен Сахуни, новинар и политички аналитичар из Дамаска, “Хасан Корајтем је генерални директор Лучке управе Бејрута, која контролише приступ луци; он је и члан ‘Партије будућности‘ бившег премијера Саада Харирија.
Те тако још једном долазимо до фактора Харири, про-америчко-саудијској савезника, који контролише луку. Још један кључни део све више доказа унутрашње саботаже и спољног напада.
Што се тиче амонијум-нитрата, то не захтева даљу истрагу, јер је јасно да га је било у луци. Ипак, ‘печуркасти облак’ који смо сви видели, доказ је присуства другог, испарљивог материјала, новог оружја, нове напредне ракете, која је, по свему судећи, намерно и злослутно испаљена у овом терористичком нападу.
Ево шта је либански председник Мишел Аун јавно рекао: “Узрок још увек није утврђен. Постоји могућност спољног мешања, преко испаљивања ракета, бомби или неким другим дејством.”
У ствари, и амерички преседник Трамп је рекао да је ово био “страшан напад” и наставио да су му амерички генерали рекли да је у питању, изгледа, била бомба.
Трампова изјава је заиста невероватна, јер су његови генерали јасно рекли свом председнику да је реч о "нападу".
То је касније довело до негирања ове изјаве, америчког секретара одбране, Мајка Еспера, који је инсистирао да се радило о “несрећном случају”. Ипак, шеф штаба Беле куће, Марк Медоуз је бранио председника и изјавио да је Трамп новинарима у уторак само рекао оно што су војни званичници рекли њему. “Председник је са америчким народом поделио оно о чему је он обавештен и могу вам рећи да је то 100% сигурно.”
Јасно је да се не може искључити напад спољног фактора, Израела пре свега, уз пуно знање Сједињених држава, Француске и Саудијске Арабије. По мојој процени, они су прави починиоци овог грозног терористичког напада. Они су познати по оваквим крвавим делима, што је свима добро познато.
Либански народни отпор
У овом тренутку велике опасности, солидарни смо са Либанцима и либанским народним отпором, а они су испреплетани. Овај невероватан народ је преживео је упркос свим заверама да се подели друштво и произведу грађански ратови.
Либан је преживео упркос економским санкцијама које су им увеле Сједињене државе, Француска и Саудијска Арабија. Ово је створило озбиљну економску кризу, што је довело до хипер инфлације и рекордних стопа незапослености. Док су либански олигарси преварили банке, оставивши Либан са теретом од око 90 милијарди долара дуга. То се надовезало на чињеницу да је сâм рат против Сирије довео до великог степена политичке, економске и друштвене дестабилизације у Либану.
Треба имати на уму да су лутке са ликовима Председника Мишела Ауна и Шеиха Хасана Насралаха изабране да буду спаљене током протеста. То се догодило упркос добро познатој чињеници да су клан Харири, уз подршку Сједињених држава, Партија будућности и њихови савезници ти који контролишу кључне економске секторе и да су зарадили много, лоше управљајући државом и служећи се корупцијом. Тако да, ако влада Председника Ауна похапси неке моћне и корумпиране вође и појединце, Либан ће уклизати у грађански рат, а корумпиране ће штитити стране силе и приватне милиције.
Либански конфесионални политички систем
Према речима уваженог сиријско-палестинског аналитичара и новинара из Бејрута, Лаит Маруфа, секташки парламентарни систем је, у ствари француски поклон. Читава политичка структура се заснива на "конфесионалном систему", при чему се политички представници бирају на основу њихових уских религијских и секташких идентитета. Тиме је осигурано да постоје унутрашње поделе у Либану, које га чине слабим. Сâм политички систем је осмишљен тако да спречи појаву значајнијег либанског националног идентитета и да остане увезан у уски религијско-секташки систем.
То се сложило с чињеницом да постоји несразмерна количина страног уплитања у домаће либанске послове, због чега влада остаје подељена, слаба и неодлучна. Ово, у ствари, даје простора необузданој пљачки и корупцији владајућих класа.
Либански народни отпор
Ипак, упркос свим овим, наизглед, непремостивим препрекама, у либанско друштво је створило један од најзначајнијих покрета народног отпора нашег времена. Покрет отпора који се одупире и који је поразио комбиновану моћ Сједињених држава и Израела током готово четири деценије. Ово је само по себи чудо.
Либан, у основи, плаћа цену бивања на страни Осовина отпора у региону, тачније у Палестини, Сирији, Ираку, Ирану и Јемену. Ови народи одбијају да предају свој суверенитет и своју независност моћи империјалистичких, ционистичких и колаборационистичких веза и стога се суочавају са тоталним ратом и на војном и на економском фронту.
Упркос свему, овај народ од само четири милиона људи и даље одлучно стоји уз снаге отпора. Огромни број Либанаца је и даље је посвећен ослобађању Палестине и читавог региона - и управо из тог разлога они плаћају велику цену.
Све ове завере су пропале, а либански народни отпор јачао, стекао легитимитет и поштовање широм света, на сву жалост империјалних колаборациониста.
Ми смо уз Либан
Ово је, такође, апел међународним покретима солидарности против империјализма и ционизма, међународним покретима солидарности са Палестином, антиратним покретима, да изађу и разоткрију ову грозоморну заверу против либанонског народног отпора и ослободилачких покрета широм региона и света . Апел да се придружимо подршци Либану и одбранимо Отпор, који данас као претходница стоји на првим линијама у одбрани света.