Регулаторно тело за медије - из ‘РЕМ-сна’ у напад: Да ли је на помолу још једна пљачкашка приватизација?

Пре него што деца у Србији почну да читају, она прво уче да слова. Из буквара уче азбуку српског језика коју је написао Вук Стефановић Караџић.

Тај исти Вук Караџић је завршио на лименкама пива једне стране пиваре (глобалне светске компаније, која је купила једну од најстаријих српских пивара и укључила је у свој “глобално-локални бизнис план”). Међутим, то месецима никоме није сметало. Ликови Вука Караџића и других личности из српске културе су се развлачили на лименкама по продавницама, породичним окупљањима, у медијима, на јавним местима – и, то је, ваљда, у реду деца гледају, јер је то страна (“западна”) компанија,  а Србија је ионако западна колонија, па нема везе.

Међутим, јуче се из коме, или дубоког сна, нагло пробудило Регулаторно тело за електронске медије, коме је одједном засметала реклама, која се тренутно и не емитује - ради се о реклами, можда, једине домаће преостале пиваре, у којој су коришћени стихови Душка Радовића, за које РЕМ процењује да су стихови дечје песме, те стога није у реду да се појављују у реклами за пиво, јер то није добро за децу. Савет Регулаторног тела за електронске медије сматра да рекламна порука садржи елементе који нису у складу са Закономо оглашавању:

Став Савета је да је коришћењем препознатљиве  мелодије и стихова песме за децу у огласној поруци за БИП пиво, оглашавање алкохолних пића посредно усмерено на децу и малолетнике. Исто тако, огласна порука за БИП пиво садржи визуелно приказивање које може да наведе или асоцира на опасно или друго противдруштвено понашање.

РЕМ, вероватно, није надлежан за лименке, јер лименке нису електронски медији. Међутим, да ли је неко надлежан за појављивање Надежде Петровић, Вука Караџића и других, на лименкама стране пиваре, према истом том Закону о оглашавању? Или, према неком према коме иностране фирме, које, једним делом финансира држава Србија, имају обавезу да се са поштовањем односе према култури и традицији државе у коју су дошли?

РЕМ није већ неко време посебно заинтересован за порнографију са националних фреквенија, у “прајм тајму”, нити је заинтересован за безбројне рекламе или друге телевизијске програме, који затупљују, у којима су не само деца, него и многе друге вредности извргнуте руглу. У последње време, здрав разум је, пре свега, извргнут руглу. Од информативних, до такозваних ‘забавних програма’.
Када смо већ код лименки, у продавницама у Београду се појавило ‘енергетско пиће’ са именом и дизајном лименке који не остављају сумњу да ће асоцијација на кокаин сигурно бити. Чак и један кафић у хипстерском (кич и шунд) крају у Београду има тенду, са више него сусгестивном дизајном исте те лименке.

А, када смо код пивара – да ли је ова пивара, којој се РЕМ сада “накачио” на удару само зато јер је то једна од ретких (можда чак и последња преостала) пивара у домаћем власништву? Након неуспеле приватизације, банкрота и којекаквих других заврзлама, ова пивара је и даље у већинском власништву Србије, тачније, на попису је Агенције за приватизацију Републике Србије, а у домаћем власништу је негде око 52%. Да ли је ово саопштење РЕМ заиста саопштење или је ово почетак медијске хајке са највиших места, на последње остатке домаћег индустријског власништва?