Разобличавање Декларације из Ријада: Досије Катар и крај сарадње заливских земаља

Како одвајање Катара од остатка клуба нефункционалних заливских монархија постаје могуће, а посебно од вахабијске диктатуре у Саудијској Арабији која је богата нафтом, да ли посебно морам да подсетим било кога да 80% од 2,3 милиона становника у Катару чине радници из иностранства, који нису држављани Катара? Ови непропорционални бројеви важе и за друге богате шеикате из Персијског залива.

Сâм Катар се у великој мери ослања на увоз хране из Саудијске Арабије, а тај увоз ће бити под блокадом од сада и преостаје једанаест часова да се догоди дипломаско чудо. Два милиона де факто робова ће се постројавати у реду за храну. Да заборавимо на то за тренутак. Да ли би унутрашњи сукоб могао бити један од предвиђених последица саудијске блокаде хране?

Ово је врста земаља са којима Вашингтон прави савезништва и партнерства, а истовремено "диктатуром и претњом за безбедност Сједињених држава" проглашава Венецуелу -  државу која гради кровове над главама сиромашних, организује кампање за описмењавање, обезбеђује здравствену заштиту и усмерава приходе од нафте за добробит људи.

Заиста одвратна, без срца, нехумана и неморалнадржава. Говорим о Сједињеним државама!

Иранци, с друге стране, у потпуности користе ове заливске размирице, баш онако како треба.. Због ефикасности катарског вођства и тела за доношење одлука, ствари се крећу веома брзо и  чини се да се многи терористи, које Катар подржава у Сирији масовно предају или су их елиминисале земље које чине осу отпора. На памет посебно пада ослобађање Мосула. Исто тако, коначно видимо потпуни и велики раскол између Вахабија и Муслиманског братства. У овај савез је дефинитивно забоден клин раздора.

Током Трампове посете Саудијској Арабији, потписана је такозвана 'Декларација из Ријада'. То је, заправо, била објава рата Ирану! Са Катаром ван свега тога, диже се фрка, како се то каже, будући да се огромна војна база Централне команде Сједињених држава  (USCENTCOM) налази у Персијском заливу, и то баш у Катару. USCENTCOM  се већ годинама налази у Катару.

Као резултат ових промена и замешатељстава, испоставља се да је Иран већ прилично лако, за сада без испаљеног метка, победио ову 'Декларацију из Ријада' прелепом нон-стоп дипломтијом маслиновом гранчицом према Катару. Или ћемо ово звати сјајном завади-па-владај стратегијом? Па, то умногоме зависи од тога из ког угла гледате на то. Иранску стратегију је имплементирао Министарс пољних послова председника Роханија, др Зариф. Ово је, наравно, било у потпуности координисано, као што се и очекивало, са највиших инстанци иранских политичких структура моћи.

Исто тако, илузија састанка америчког државног секретара Рекса Тилерсона и његовог саудијског омладинца, Адела бин Ахмеда ал-Џубеира, када су као имали тај тајанствени разговор о "добром плану", током кога су, заправо, рекли ништа и отишли је сада дошла до пуног изражаја. Толико о њиховом "добром плану".

Може бити и да су Ал-Џубеир и остатак умно заосталог саудијског руководства насамарени да на сто ставе пола трилиона долара за план напада на Иран, што је саудијски влажан сан који се никада неће остварити? Рат у Ираку је Саудијце коштао скоро 10 трилиона долара, а за то нису добили ништа осим неколико танкера нафте. 

Истина је да су Саудијци још једном добро насамарени.  Саудијски омладинац  Ал-Џубеир мора да је у великој невољи код куће, код Сауда, који су сву лову коцкали на све или ништа. Не постоји ништа што ће моћи да учине са свим тим оружјем које су платили 110 милијарди долара и које би требало да им предају њихове вашингтонске газде. А, и Јемен наставља да се супротставља рату који су наметнули Саудијци. Овај отпор и унутра и споља представља пораз Саудијске Арабије и победу Ирана и његових савезника у региону.

То је разлог зашто Саудијци претерано реагују на Катар. Зато је прва ставка саудијског двадесетчетворосатног ултиматума Катару “тренутни прекид дипломатских односа са Ираном”. Без де факто рата са Ираном, они су бедне наивчине и губитници, што су одувек и били током  њихове бедне "историје" погрешних прорачуна и понављања неуспеха. Али, шта се друго може очекивати од гомиле дивљака који су се обогатили преко ноћи – варвара, разбојника и убица који од шездесетих година прошлог века подржавају сваки исламистички тероризам, како би искоренили умереност [и сâму модерност] и како би могли да је замене њиховим фундаменталистичким и сулудим тумачењем Ислама, које је крајње погрешно тумачење Ислама.

Да би осветили  пораз, тачније пораз тог њиховог такозваног "арапског НАТО пакта" и њиховог планираног рата са Ираном, империјалисти су поново напали сиријске владине снаге [у Сирији] и Русија је, наравно, приморана да им се поново супротставља.

Ово је четврти пут да је Вашингтон напао сиријске владине снаге, трећи пут од када је Доналд Трамп постао председник и други пут од актуелног уздржавања због присуства Вашингтона на југу Сирије. Вашингтон тврди да су Сиријци били 55 километара унутар америчке базе у Ал-Танф. Али, као и обично њихове крајње лажне и неосноване тврдње, ових 55 километара ексклузивне зоне је још један једнострани изум Вашингтона. То нема никакву основу у закону или у здравом разуму.

Истина је да се империјализам Вашингтона и хегемонија његових затупника, ситничавих породица и њихових диктатура заснованих на богатству нафтом, у Персијском заливу, налазе  у тоталном нереду. Ово је заиста диван развој догађаја и геополитичка карма у акцији. То је светски феномен, а Вашингтон и неслога његових савезника ће само расти сваким потезом који чине. То је цена неодрживе, идиотске, а суштински ђаволске спољне политике. Нико их никада неће жалити. Све више распада и раздора ће пратити осовине зла Вашингтон - Ријад - Тел Авив. Дочекаћемо.