Руска база у Ирану: кључна промена односа снага у региону

Русија је по први пут од окончања Другог светског рата најавила своје војно присуство у Ирану. Данас су руски бомбардери дугог домета Ту-22М3, извели први лет из базе Хамедан на западу Ирана. Авиони су извели циљане ударе по терористичкој групи Даеш у Сирији, која је забрањена у Русији. Претходно је руска стратешка авијација извела борбене мисије из базе Моздок у Северној Осетији. Сада је удаљеност од циљева у Сирији смањена за 60%. За сиријску кампању то значи да ће руски суперсонични бомбардери сада моћи да преузму на себе веће бојно оптерећење и истовремено наносе већи број удара. У складу с тим, интензитет и учинковитост руских ваздушних операција значајно ће се повећати. Ваздухопловна база Хмеимим у Латакији (бивши цивилни аеродром) није погодна за тако тешке бомбардере.

Блиски исток под контролом

Информативне агенције су пренеле информацију о томе да су Русија и Иран усагласили договор о дугорочном распоређивању руских стратешких бомбардера у ваздухопловној бази Хамедан. Ову информацију су потврдили и ирански званичници. Председник Савета безбедности Ирана, Али Шахмани рекао је да ће иранска страна дати на располагање Русији своју инфраструктуру за потребе борбе против тероризма. Руски стратешки бомбардери у Ирану драматично мењају геополитичку ситуацију на Блиском истоку. Пречник деловања авиона Ту-22М3 са суперсоничном брзином је 1850 км. То омогућава да се покрије простор целог Блиског истока. Израел, Палестина, Јордан, Либан, Сирија, Египат, Турска, Саудијска Арабија, Оман, Катар, Бахреин, УАЕ, Јемен, Иран и воде Персијског залива сада се налазе на подручју контролисаном од стране руског ваздухопловства. На нишану су америчке војне базе, сви стратешки објекти вахабијске монархије у Персијском заливу и терористичка инфраструктура у региону. Лет до Ријада траје мање од пола сата.

Ту-22М3 је дизајниран да уништи крупне војно-индустријске циљеве непријатеља, контролне јединице и комуникације, објекте и делове у дубокој оперативној позадини. Авиони такође могу да спроводе ефикасно ваздушно извиђање и укључе се у електронско ратовање. Ту-22М3 је у стању да носи како конвенционално тако и нуклеарно оружје. Максимално бојево оптерећење износи 24.000 кг.

Истовремено, у случају војне потребе, Русија у договору са Ираном може распоредити и савршеније оружје у ваздухопловној бази у Ирану, на пример, стратешке ракетне носаче Ту-160, који су наоружани атомским бомбама и ракете са нуклеарним бојевим главама. Њихов пречник деловања је 7500 км.

Оса Москва-Техеран

Чињеница да је Иран ставио на располагање Русији војне базе у Хамедану, доказ је блиске стратешке сарадње ове две земље. Овим кораком Русија спаја своју геополитику са интересима Ирана у региону. Нема сумње да ће ВКС Русије штитити интересе и безбедност Русије и Ирана. Руско стратешко присуство може да заштити Иран од његових најближих противника - Сједињених држава, Израела и Саудијске Арабије. Истовремено, Русија штити себе на удаљеним тачкама, пребацујући сукоб са Сједињеним државама са својих граничних подручја ближе пограничном делу евроазијског Римланда и директно у суседство најважнијих база Сједињених држава и Велике Британије у Персијском заливу (Бахреин, Оман, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати).

Пробој блокаде Атлантиста

За Русију, овај догађај је од кључног значаја. "Пробој ка топлим морима", Ирану и Индији, геополитичка експанзија према југу представљала је главни стратешки императив руске геополитике почевши од XVIII века и основни смисао "Велике игре" са руске стране. За разлику од ње, атлантистичке државе, Велика Британија и Сједињене државе покушавале су да спрече потпуни излаз Русије на Блиски исток и Персијски залив. Руски стратешки бомбардери у Хамедану означавају пробој Атлантистичке блокаде. У овом делу Римланда Русија сада има непосредни приступ региону и могућност да спроводи војна деловања на овом простору, штитећи истовремено како своје интересе, тако и савезничке.