Грчка криза је део економског рата

Грчка је специјалан случај у контексту југа Европе. Живимо у драматичном периоду историје.

Споразуми које је грчка влада потписала са Европском централном банком и са Међународним монетарним фондом довели су до незабележене економске и друштвене катастрофе која и даље траје. То је највећа друштвена и финансијска криза у капиталистичкој Европи од 1945. године. Само се донекле може упоредити са једни другим феноменом, а то је распад Совјетског Савеза.

Грчка је заиста уништена и истовремено је стављена под директну контролу неоколонијалних кредитора. Када кажем, кредитори, мислим на Европску унију и ММФ, али и на Сједињене државе које су увек имале геополитички утицај на Грчку.

Ситуација је заиста драматична. Не постоји велика политичка снага која би се супротставила овом неоколонијалном режиму.

Програм овог режима је, наравно, неолибералан, али је чак и више него неолибералан. Грчка је прва земља у којој можемо видети прелаз са модела неолибералног капитализма на модел катастрофалног капитализма. Бруто домаћи производ подругљиво пада годинама, више од 27%, откад примењујемо овај програм. То је већи проценат него материјални губитак Француске и Немачке после Првог светског рата. То је још горе него што је било у Сједињеним државама током Велике депресије.

Те тако не говоримо о моделу управљања земљом који је антидруштвени, на неки начин. Говоримо о програму ометања читаве нације, што је експеримент без преседана у западном свету.

Заиста облик економског рата. Уништили су нас - нашу економију, наше друштво, нашу културу. Узели су нам нашу земљу директно из наших руку.