Амерички устанак против олигархије паралелне државе

Очекивао сам да врати номинацију у време када је постојала јака конкуренција међу Републиканцима и веома мали број људи је мислио да је он озбиљан кандидат. Било је јасно да је успео да се снажно приближи америчком народу, коме је мука од естаблишмента, јер се толико велики број људи у срцу наше земље налази у врло тешкој ситуацији. 

Наравно да је значајно да је освојио Пенсилванију, Охајо, Висконсин и Мичиган - све “остале појасне" државе. Ово је наша унутрашњост, ово је место где су некада били снажни мишићи наше земље, а у ужасном су стању, већ деценијама.

Постоји врло снажна паралела између пада неких аспеката нашег система и пада Совјетског савеза. То је чак приказано и стопом смртности радно способне средње класе ове земље, која се смањује годинама. Иста ситуација је била пред крај Совјетског савеза.

Стога је веома је значајно све ово што долази. Многи људи су све ово једноставно пропустили, а нарочито људи са елитистичком перспективом, јер они не живе у стварном свету. Они живе у балону на Западној обали или на Источној обали, где су сви као они, сви мисле као они и не виде како прави људи мисле и живе.

Мислим да постоји неколико разлога зашто читава операција медијског вређања Трампа није успела. Сетимо се да је био подвргнут изузетно свирепим и окрутанним кампањама клевета и увреда.

Мејнстрим медији чак нису ни предвидели победу Хилари Клинтон, али су активно радили на томе да осигурају њену победу. У ствари, нису се ни трудили да  сакрију, током кампање у многим случајевима, да су једноставно продужена рука њене кампање. Ово се односи на оно што сам покушао да истакнем у својој студији "Како амерички медији служи као преносник до ратова по избору", који је објавио Катехон.

Медији не само да служе интересима олигархије дна-државе, која управља западним светом, него су и медији, заправо део њега. Дакле, када погледају Хилари Клинтон, они је буквално  види као "нашег" кандидата, као израз олигархије којој припадају. Зато је толико важно да оно што смо имали нису били толико избори, колико устанак. Није се радило о Републиканцима и Демократама, него пре о нама, људима, против њих, олигархије. Па су медији постајали све неефикаснији.

Људи више не верују медијима. Опет, ситуација је слична као у совјетском периоду. Људи нису веровали у оно што су говорили масовни медији. Тражили су трагове између редова и, такође, окретали су се страним медијима, алтернативним изворима, покушавајући да упореде различите изворе информација и да разумеју шта је истина. Скоро да смо стигли до тачке када се све што је речено у медијима сматра лажима, чак и ако је понекад истина, али људи не верују, јер медији то кажу. Мислим да то показује колико су медији, масовно међу људима, изгубили кредибилитет.