О матерњем језику

Добар дан, гледате програм Дугинове смернице.

Најважније код човека то је – језик. Баш по томе се разликујемо од свих других врста - ми смо бића способна да говоре и слушају. На грчком, "говорити" и "размишљати" као и "мислити" и "читати" изражено је једном речју "ЛЕГЕИН" а отуда је настало ЛОГОС. Овладавање Логосом према Аристотелу је оно што нас чини људима. Језик није вештачка конструкција. Сваки покушај да се створи вештачки језик је осуђен на пропаст. Ништа није произашло од стварања Есперанта, а још мање од глупавог језика Волапук. Такође су пропали и експерименти позитивиста да пређу са језика на математичке формуле и логичко закључивање.

Највећи присталица овога, аустријски филозоф Лудвиг Витгенштајн је признао да све речи као знаци, као симболи могу једнозначно да се односе на све предмете осим једног - осим саме речи "значење". То јест, можете изградити вештачки језик једино ако одбаците смисао. А зашто би нам био потребан такав језик? Мноштво језика такођа није случајност. Сви су они непреводиви.
То су овај пут,  доказали амерички лингвисти Сепир и Уорф. Превести само реч није довољно неопходно је превести и контекст, а то значи превести - цео језик зато што је контекст толико дубок, да је за његово објашњење потребан потпуни превод свега написаног и исказаног на том језику кроз целу историју. Стога, да би схватили шта се подразумева у овој или оној фрази на другом језику преостаје нам само да тај језик научимо у потпуности.

Језик и јесте душа културе, наш идентитет. То није инструмент, то смо ми сами, то је наша суштина, наше биће. Због тога је толико важно учити свој сопствени језик - непрекидно од детињства до касне јесени наших живота. Да бисмо разумели какав је језик данас потребно је знати какав је он био раније. А овде ми имамо огромну подршку, церквено-славјански текст.
На том језику се ми молимо, обраћамо Богу. И он се обраћа нама на том језику, руском, словенском, светом, дубоком. Према томе, руски човек не може бити комплетан, а да не зна церквено-славјански, да се није упознао са њим. То је неопростиво незнање 

И обрнуто, ако се потрудимо да га научимо и сагледамо његову граматику и структуру много тога у нашем језику - у истом том, којим ми говоримо данас - постаће нам кристално јасно. Али, у исто време и многи грчки појмови, које учимо, како грчки тако и латински - су наше руско наслеђе. Није случајно класично образовање у пререволуционарној Русији почињало баш са древним језицима. То су наше основе - Хомер, Хесиод, Септуагинта и Нови Завет у оригиналу.

Сада о класичној руској литератури. Она је код нас, за разлику од многих европских народа, дошла касније. Главна је написана у 19. и 20. веку. И њу морамо темељно знати. Једва да неки родитељи забораве да нахране бебу. Само изроди. Али тачно такви изроди забораве да прочитају детету, или да га оспособе да сам прочита Пушкина и Достојевског, Брјусова и Цветајеву, Северјанина и Шолохова. И објаснити речи и фразе, изразе и мисли, деци, ми једноставно морамо. Иначе се прекида духовни живот народа. И шта ћемо онда оставити нашим унуцима?

Опсцене (непристојне) остатке енглеског псеудо-говора, упрошћене знакове система за комуникацију људи оболелих од Дауновог синдрома...Значи да смо својим сопственим рукама пустили наше потомке низ воду. Ако нам није мука од тога како говори савремена градска младеж, са нама нешто није у реду. Требало би да нам је мука.

Ово је прави крај света, како језик и јесте свет који ми живимо и дишемо. Свет нашег сазнања и наше културе. А, ево шта је још важно. Потпуно смо изгубили руски говор и дијалекте.

Какво је богатство у северном "о", у тамбовским скраћеним глаголима у трећем лицу, у дијалекту Козака са Дона или Кубања, Новорусије у целини. Свуда је пуно порука: ослобађање од нагласка, научим говорити "по-мАсковски".

Наравно важно је "по-мАсковски" а какво је само благо у нашој живој речи - на северу, западу, истоку и југу... шта да радимо са тим, како да то сачувамо? Укратко, дужни смо започети прави рат за наш рођени, руски језик. Ми га губимо. Он очекује нашу помоћ, наше буђење, нашу заштиту, јер он и јесте ми - оно најбоље и најчистије у нама сâмима.

Све најбоље, гледали сте програм Дугинове смернице о руском језику, у нужди за спасењем.

Паустовски је говорио: "По односу према свом језику, сваки човек се може савршено прецизно проценити, не само о његовом културном нивоу, већ и о његовој грађанској вредности". Не треба говорити "правилно", треба говорити по-руски  у пуном смислу те бесконачне речи "руски".