Амерички избори очима Енглеза

Мислим да, овако уопштено гледано, писати о изборима у другој држави и није баш нека добра идеја. Не живим тамо, не разумем неке специфичности државе. Странци који пишу о изборима у Енглеској врло често направе неке смешне грешке. Зашто бих ја био боље информисан о другим државама? Штавише, оно што се догађа изван Енглеске ме се и не тиче.

Прекршићу ово правило у вези са америчким изборима, јер ме се, на жалост, тичу. И заиста жалим због тога, заправо сам бесан – јер је наш однос са Америком, као однос матичне земље са бившом колонијом, поништен. Штагод да се догађа у Америци, има непосредан и дубок утицај на оно што се догађа у Енглеској. То ми даје морално право на мишљење. То право не иде дотле да ја Американцима говорим како да гласају и који су њихови интереси, али иде дотле да могу да размотрим на који ће начин гласање Американаца утицати на интересе мог народа.

Па, да почнем.

Надам се, али не верујем, да ће изборе следећег месеца добити Доналд Трамп. Не чини ми се да ће он одржати многа од његових обећања. Нека чак делују тако да је немогуће испунити их. Али сâма чињеница његове победе би била велики ударац Новом светском поретку иза које стоје америчка војна моћ и културолошки утицај. У говору од 13. октобра, Трамп каже:

Наша велика цивилизација, овде у Америци и широм цивилизованог света, дошла је до тренутка када је почело одбројавање. Видели смо шта је било у Великој Британији, где су гласали за ослобађање од глобалне владе и глобалног трговинског споразума и глобалних дилова о   имиграцији која је уништила њихов суверенитет, а уништила је и многе од тих народа. Али, средишња база светске политичке моћи је овде у Америци, то је наш корумпирани политички естаблишмент, који је највећа сила која стоји иза напора да се спроведе радикална глобализација и обесправљеност радних људи. Њихови финансијски ресурси су практично неограничени, њихови политички ресурси су неограничени, њихови медијски извори су без премца, и што је најважније, дубина њиховог неморала је апсолутно неограничена.

Човек који је ово рекао, како би постао председник, могао би тако да легитимише сву критику Новог светског поретка и политичке коректности која га намеће. Можда неће затворити релевантне агенције, или престати да финансира релевантне универзитете. Он, можда, и не може много да учини. Али он постаје глас растућих таласа протеста у Америци који неће нестати и тај глас већ прелази Атлантик, како би удахнуо привид живота нашој љигавој политици. Трампово председниковање би само по себи било земљотрес обе стране Атлантика. И зато је у енглеском интересу да Трамп победи.

Али, не верујем да ће победити. Дакле, шта бисмо ми овде могли да очекујемо од председниковања Клинтонове? Гледајући из Енглеске, и то је корисно. Клинтонова неће почети велики рат. Можда има десет или двадесет милиона Американаца који верују да ће нуклеарни рат на Блиском истоку довести до Другог доласка. Ништа од овог, међутим, нема никакав утицај на Демократску партију. Клинтонова и њени запослени не желе да проведу остатке својих живота заглављени једни са другима у склоништима, свађајући се око све мањих залиха конзервираног ананаса. Све што они заиста желе је да гурају Русију и Кину у одбрамбени савез, а затим да започну нови Хладни рат против нове "претње". То је простачки и непожељно. Али, с обзиром да, као у првом Хладном рату, обе стране ће наставити разговоре иза завесе, то је изводљиво за Америку и њене сателите. Главна цена свега, осим уобичајеног брда не-белих лешева, били би низови бланко чекова редовним осумњиченима из војно-индустријског комплекса.

Рекли су ми да ће она отворити врата за неограничене имиграције. Ако је то тачно, то је углавном амерички проблем, који не уопште не интересује. Аоно што није чисто амерички проблем, видим као корист за Енглеску. Сваки имигрант који се појави у Америци, неће се, по дефиницији, појавити овде. Што је још важније, имиграције ослабљују Нови светски поредак.

Набаците амерички акценат, пола тужно и пола ревносно, и изговорите са мном: "Ови људи су већином католици или људи других вера. Они су природно конзервативци. Морамо да их убедимо да гласају за републиканце." Ово је, на први поглед, апсурдна тврдња. Републиканска партија се сматра - и, не само њено руководство- политичким гласом беле Америке. То је, барем у принципу, супротно од афирмативне акције и недискриминишуће добробити. Зашто би досељеници из Хондураса или Мексика или из Сомалије гласали за Републиканце? Неки би, без сумње, гласали зато што верују у Амерички сан. Нека им је са срећом. Али већина не верује у тај сан, а неће ни поверовати.

У овој изјави има чак и елемената истине. Врсте имиграната које имам на уму нису левичари у америчком смислу. Њих не интересује "спасавање планете." Већина њих пуши. Они нису видљиво за инвазију Тимбактуа, због неуспеха да се дозволи транс-сексуалцима да користе женски тоалет. Што се више развијају као гласачка група, Америка ће правити мање невоља по свету - и то је у интересу мог народа.

Али,  највећа корист од победе Клинтонове био би њен дестабилишуће деловање на америчку политику. Ако и мислим да ће изгубити, претпостављам да ће Господин Трамп покупити више гласова, него што Републиканци који губе покупили у претходна два изборна циклуса. Ти бирачи не би били задовољни да њихов човек изгуби због зида од корпоративног новца, као и због отворено пристрасних медији, и глачких група чији корени у Сједињеним државама не сежу даље уназад од 1965. године. Ту ће, како је мој стари пријатељ имао обичај да каже, бити крви на месецу. Без обзира да ли он прихвати пораз или не, подршка коју је Господин Трамп успео да добије, биће зрела да је покупи неко следећи, ко буде успоставио такав његов стандард. зрео за брање од било кога другог ко узима своју стандард. Вапаји огорчености ће се чути широм света. Посебо ће се чути у Енглеској.

Да сам Американац коме је стало до народа коме припада, мој глас би отишао Господину Трумпу. Могло би бити забринутости у вези са његовим личним понашањем и у вези са његовим поштењем, али свеједно би добио мој глас. Али ја нисам Американац, и, из многих разних разлога, драго ми је да нисам. Говорећи као Енглез, радије бих да победи Господин Трамп. Видим многе предности за своју земљу, ако он победи. И победа Клинтонове има неке предности, али их је мање.

Нећу седети читаве ноћи са Американцима који живе у Лондону и разговарати о најновијим резултатима у Хиксвилу. Али ћу следећег јутра читати БиБиСијев вебсајт ББЦ са већим занимањем него уобичајено.

И, то је све што имам да кажем о америчком изборима.