Руски авион Ту-22М3 је извршио ваздушне ударе у Сирији из Хамадана у Ирану

Руско Министарство одбране је на свом Твитер налогу објавило:

Руски авион, који је полетео из Хамадана (Иран) је извршио ваздушне ударе на терористичке мете у Сирији.

Тренутно, стратешки бомбардери Ту-22М3 изводе борбене мисије из ваздушне базе Моздок у Северној Осетији. Недавно постигнути споразум измеђуРусије и Ирана ће скратити раздаљину за 60%, што ће умногоме смањити количину потрошеног горива и побољшати учинковитост напада.

Данас је, такође, постало познато да су власти Русије питале ирачке и иранске власти за дозволу коришћења ваздушног простора за лансирање крстарећих ракета.

Још о овој теми из Катехона, од нашег стручњака Андреја Корибка:

У мајсторским геополитичким ударцима, Русија, очигледно, веома вредно ради иза кулиса да постави неке од својих лансирних станица у Ирану. Не само да ово проширује основу за нападе на Даеш и друге терористичке групе које заузимају Сирију сада, него то Русију чини директно заинтересованом страном у вези са територијалним интегритетом Ирана, коме тренутно прете прекогранични курдски терористи.

Осим тога, чињеница да су руски капацитети за ваздушне нападе смештени у Ирану, пре свега је значајна победа за "конзервативне" мултиполарне снага у Ирану, јер се може закључити да су  Ајатолах и Исламска револуционарна гарда (IRGC) извршили притисак да се ово догоди, а не про-западно настројени и умерени, на челу са председником Роханијем. Из перспективе унутрашње иранске политике, ово је веома јак сигнал да "конзервативци" неће дозволити да надаље"умерени" одређују спољну политику, без обзира на то колики утицај имају тренутно над економским и енергетским сектором.

На крају, Русија не би била у стању да размести своје јединице у Ирану, без изазивања великих регионалних поремећаја, да није било запањујућег успеха у руско-турском приближавању. Ако се Русија и Турска не би помирили на највишим нивоима стратешке координације, Анкара би несумњиво видела распоређивање руских ваздушних средстава у Ирану као јасан доказ "опкољавања" и "непријатељства" Москве и Техерана.

У вредновању овог догађаја за насловне стране и анализирању заједничког, у настајању, "Концерт великих сила" предвођеним Русијом, на Блиском истоку, требало би да буде јасно свим посматрачима да сваки дипломатски вектор (Русија-Турска, Турска-Иран, Русија-Иран) је сада окренут ка убрзаном проналажењу решења за рат у Сирији. И, док ће заиста бити потребно време за резултате које многи узбуђени посматрачи желе да виде, ово је велики корак у правом смеру и непобитан доказ да су све стране иду ка заједничком циљу.