Панамски папири: Лоше вести за Дејвида Камерона

Само неколико дана откада су Панамски папири срушили исландску владу, британски премијер се суочава са оптужбама за финансијске малверзације, које прете његовој каријери. Преко панамске фирме Мосак Фонсека је процурело 11,5 милиона докумената у којима се многи светски лидери налазе у мрежи сумњивог офшор пословања.

Међу њима је и британски премијер, Дејвид Камерон, јер је офшор фонд, Блермор Холдингс (Blairmore Holdings), његовог покојног оца, наведен у документима. Камерон је у уторак, после неколико дана избегавања питања о његовим интересима у том фонду, изјавио да је имао акције у фонду.

Нема наговештаја да ли су Камерон и његов оtац Ијан прекршили закон. Камерон каже да је акције у фонду продао за око 30 000 фунти, када је победио на изборима 2010. године и каже да је читав профит прошао редовне британске пореске прописе.

Али, откад су, пре неколико дана, његове везе са фондом откривене, поставља се питање поверења његовом кабинету. У понедељак су Камероновог представника за штампу питали да ли је породични новац улаган у Блермор Холдингс, а одговор је био да је то, једноставно, “приватна ствар”.

Како је притисак растао, премијер је у уторак у интервјуу рекао да “нема нити акције, нити офшор фондове”. Касније је његова канцеларија разјаснила да Камерон и његова породица “немају користи од било каквих офшор средстава”.

У трећој изјави, у среду, Даунинг стрит каже да “нема офшор средстава/фондова од којих би премијер, Госпођа Камерон или њихова деца могли да имају корист у будућности”.

Најзад је у четвртак Камерон признао који су били интереси његове породице у фонду његовог покојног оца. Неколико дана откад се вест појавила, признање је имало моћ исповести.

Али није толико страшно то, шта је и колико Камерон зарадио преко офшор посла свог оца, колико је страшна чињеница да је имао корист преко компаније основане, како се чини, да избегне британске порезе.

На крају крајева, Камерон је више година критиковао сличне шеме. Када се 2012. године испоставило да је комичар Џими Кар (Jimmy Carr) уложио новац на легалан начин у “порески рај”, Камерон је то назвао “искрено и морално погрешним”. Следеће године је, на Светском економском форуму у Давосу рекао да државе и компаније широм света морају да “плаћају свој део” пореза. Онда је поново 2014. године гласно критиковао “агресивне” шеме за избегавање пореза, покушавајући да подстакне британске прекоморске области, као што је Џерси, да буду транспарентније у вези са пореским структурама. “Ове агресивне шеме за избегавање пореза, то је погрешно”, рекао је “и ми стварно морамо да убедимо људе да то не раде”.

Сазнање да је баш Камеронова породица профитирала од сличних шема, Камерона чини не само лицемером, него доприноси осећају да читава његова владајућа партија живи у неком другом свету, од оног у коме живе обични британски порески обвезници.

Управо то Камерону тренутно уопште не треба – да делује удаљено и без додира са реалношћу – у тренутку када покушава да окупи становништво око гласања за останак земље у Европској унији. Ако Британци 23. јуна гласају за напуштање ЕУ, Камеронова сезона на власти ће сигурно бити завршена.

И даље се не чини да ће Камерон бити натеран да оде на исти начин као Зигмундур Гунлаугсон (Sigmundur Gunnlaugsson), премијер Исланда, који се 6. априла повукао, након што су Панамски папири показали да има компанију на Британским девичанским осртвима. Али, оваква срамота нити је њему, нити Торијевцима потребна.

 

Став Катехонових стручњака:

Обим објављених информација указује да ово није само плод рада “независних новинара”, него и државних или великих приватних обавештајних компанија. Ако је то заиста тако, онда овај нови скандал има неке одређене геополитичке циљеве. Због обима објављених докумената, проверавање аутентичности није могуће у кратком року, што даље значи да је све подложно манипулацијама, посебно у медијима.