На Тајмс Скверу и Трафалгару реконструкција лука са храма Баалу

На Тајмс Скверу у Њујорку и Трафалгар Скверу у Лондону ће у априлу бити изграђене копије  дела храма Баалу који је постојао у Палмири. Специфични део који ће бити постављен у оба случаја је 48 метара високи лук који је стајао на уласку у храм. Овај подухват је дело Института за дигиталну археологију, а постављање ова два лука ће бити кључни догађај УНЕСКО-ове Недеље светске баштине касније овог месеца. Један од читалаца је, након што је видео моју причу о овоме, приметио да је лук само капија, пролаз или портал. Другим речима, може послужити и као улаз и као излаз. Па, да ли је могуће да ћемо, не знајући, на Тајмс Скверу поставити некакву капију или портал?

Обожавање Баала, такође познатог и као Бел сеже све до древног Вавилона. Како пише Енциклопедија Британика, Мардук је био “врховни бог града Вавилона”, и постао је опште познат као “Бел” или “Господ”...
У религији Месопотамије, Мардук је врховни бог града Вавилона и национални бог Вавилоније; на крају су га једноставно прозвали Бел или Господ. Изгледа да је прво био Бог грмљавине. У песми Енума Елиш, која датира из времена владавине Набукодоносора I (1124-1103, пре Христа), о Мардуку се говори о таквој његовој надмоћи да је бог који има педесет имена, а свако име је име божанства или божанског атрибута. Након победе над чудовиштем исконског хаоса, Тијаматом, постао је Господар Богова Земље и Небеса. Читава природа, укључујући и човека њему дугује своје постојање; судбина краљевстава и поданика је била у његовим рукама.

Занимљиво је приметити шта пише Википедија о пореклу имена града Вавилона: верује се да име долази од акадијске речи која значи “Божја капија” или “Пролаз ка Богу”.

Реч Вавилон долази од старогрчке речи 'БабилŌн' (Βαβυλών), транслитеровано са акадијског 'Бабили'. У раном другом миленијуму пре Христа, име Вавилона било је 'Бабили' или 'Бабилија', што је изгледа адаптација непознатог оригинала несемитске етимологије. До првог миленијума пре Христа, име је промењено у Бабили, под утицајем народне етимологије, која се може пратити уназад до речи 'Бāб-или' (“Божја капија” или “Пролаз ка Богу”).

Дакле, овог месеца ће, у срцу нашег најважнијег града, бити постављена  “капија” или “портал” за врховног бога древног Вавилона.

Да ли, можда, још некоме ово изгледа мало језиво?

Мало је и надреално да ће лук са храма Баалу, висок скоро пет спратова, бити постављен на Тајмс Скверу у Њујорку... Али, то се заиста догађа. Ово што следи је из Њујорк Тајмса:

"На Тајмс Сквер у Њујорку стиже Храм Баалу. Лук, висок 50 стопа, који је представљао улаз у храм, биће постављен у Њујорку и Лондону, у знак грађевине старе 2000 година, коју је Даеш прошле године уништио у сиријском граду Палмири. Дивљање Даеша кроз Палмиру, град који је представљао врхунац развоја цивилизације у другом и трећем веку после Христа, подстакло је научнике и конзерваторе на деловање.
Ово звучи као заплет неке баш уврнуте епозоде “Звездане капије” и није нешто што би требало да се догоди у стварном свету."

Као што смо већ писали, Институт за дигиталну археологију намерава да постави још стотине тих лукова у највећим градовима широм планете.

Шта ли мисле ти људи?

Ако бисмо да ово сада пребацимо на још већи степен уврнутости, да се присетимо шта смо писали пре неки дан. Баал долази од врховног бога древног града Вавилона, познатог као Мардук, а постоји и Мардук, као стварна историјска личност. Та историјска личност се у сумерској књижевности зове “Краљ Енмеркар”, а у Библији “Нимрод”. Ево дела цитата Питера Гудгејма, из текста од пре неки дан:

“Догађај у вези са Вавилонском кулом се традиционално повезује са Нимродом, а јеврејски коментатори и историчар Јозефус су прилично изричити по овом питању. Што се сумерског имена Енмер-кар тиче, суфикс 'кар' значи 'ловац', па је онда 'Енмер-кар', у ствари, 'Ловац Енмер', као што се у Постању Нимрод зове 'Моћни ловац'. Даље, име Енмеркар се на листи сумерских краљева наводи као име “оног који је изградио Урук”, баш као  што се у Постању 10:10 Нимрод описује као краљ чије је краљевство почело у “Вавилону (Ериду) и Ереху (Урук)... у земљи Шинар”. После смрти, Енмеркар је у сумерској митологији проглашен за полубожанског хероја Нинурта, а касније је овај култ постао велики култ Мардука, који је постао званична религија, након Хамурабијевих освајања и религиозних иновација.

Култ Мардока је био основа за све древне паганске религије на Блиском истоку, у Египту, Грчкој и Риму. У тим другим религијама, божанство Мардук се препознавало по другим именима као Баал, Озирис, Аполон, итд. Данас постоји много тајних друштава и окултних група које једва чекају дан да ово паганско божанство ускрсне и врати се да још једном влада светом.

Многа од тих тајних друштава и окултних група овај догађај узимају са смртном озбиљношћу. Исто тако име много хришћанских научника који су уверени да постоји веза између доласка Антихриста и овог паганског божанства, а та веза се заснива на стварној историјској фигури Нимрода.

Па, да ли је могуће да ћемо постављањем ових огромних лукова у Лондону и Њујорку, у ствари, поставити огромне паноое за добродошлицу овом древном паганском божанству?

Јел ми то отварамо пролазе и портале који могу бити врло опасни и то једноставно не разумемо?”

Мишљење Катехонових стручњака:
Ово је праведан исход за Западну цивилизацију, која је своје хришћанске корене заменила зна сатанистичка обожавања. Уништавање храма у Палмири од стране Даеша је, можда, било намерно, јер у Сирији ни нема поклоника Баалу. Међутим, на пропадајућем Западу, Сатанизам је у порасту, те реконструисани храм на тим местима неће бити без следебеника и пажње јавности.