Стефане

Стефане,
ево твојих очију
на моме длану,
не бој се,
Господ је с тобом
и кад си био
слеп и робом,
а прогледаћеш
и подићи ћеш
народу своме
Дечане свете,
да Срби њима
небу узлете
 
Ево твојих очију,
да Хиландар обновиш,
да кућу моју
у Барију украсиш,
да будеш
светило света,
да они који ти долазе
са севера и југа
духовно прогледају,
да се исцељују
од свих недуга,
да Дечани буду
пуни славља,
да се Господ
тобом прославља
 
Ево твојих очију,
не бој се,
свој народ држи
косовског пута,
да никад не залута,
којим ходише
Свети Сава и Цар Лазар
и сваки Србин
православљем мудар,
па и сваки човек
који свет
твојим очима гледа
и види оно будуће
као да је сада,
док Господ не дође
да суди,
да правдом влада
и светлост од таме
одели,
да убогима и слепима
вечну радост
спасења додели

Извор: Епархија зворничко-тузланска