Самир Амин: Како поразити колективни империјализам Тријаде?

Могу да сумирам свој став о стању модерне економије на следећи начин: дуго смо били у систематској кризи капитализма, која је почела 1975. године са крајем конвертибилности долара у злато. То није исто што и чувена финансијска криза 2008. године. Не, то је дуга систематска криза монополског капитализма која је почела пре четрдесет година и наставља се. Капиталисти су на кризу реаговали скупом мера. Прва је била да се ојача централизација контроле над привредом од стране монопола. Олигархија влада у свим капиталистичким земљама – Сједињене државе, Немачка, Француска, Велика Британија и Русија, такође. Друга мера је била да се сва економска производња претвори у подизвођача монополског капитала. Мислим, није било чак ни наговештаја слободе. Конкуренција је само реторика, нема конкуренције. Постоји само олигархија која контролише читав економски систем. Сада смо суочени са јединственим фронтом империјалистичких сила, које творе Колективни империјализам Тријаде.

Тријада су Сједињене државе, Западна и Средња Европа и Јапан. Ова група земаља је постала једна империјалистичка сила, чији су лидер Сједињене државе. Ово је довело до продубљивања већ дубоке кризе. Криза је у облику слова "Л" (латиничног слова Л, прим.ур.). Нормална криза је у облику слова "У" (латиничног), економија расте након пада. Али, ова криза је другачија. Не постоји начин за излазак из кризе; једини начин да се изађе из кризе је да се изађе из  капитализма. Нема другог могућег решења. Капитализам треба сматрати системом на самрти. Како би капитализма преживео, изазивају се уништавања и ратови.

Имамо алтернативу, социјализам. Знам да ово и није баш популарно рећи, али једино решење је социјализам. То је дуг пут који почиње смањењем моћ олигархије, јачањем државне контроле и успостављање државног капитализма, који би требало да замени приватни капитализам. То не значи да приватни капитализам неће преживети, али треба да буде подређен контроли државе. Државна контрола треба да се користи и за подршку социјално прогресивној политици. То би требало да гарантује свеукупним запошљавањем, социјалним услугама, образовањем, транспортом, инфраструктуром, безбедношћу, итд.

Улога Кине је веома велика, јер је, можда, једина земља на свету, која има суверени пројекат. То значи да покушава да успостави образац модерне индустрије, у којем, наравно, приватни капитал има много простора, али је под строгом контролом државе. Истовремено даје поглед на садашњост у култури. Други образац кинеске економске културе се заснива на породичне производње. Кина хода на две ноге: следи традицију и учествује у глобализацији. Они прихватају стране инвестиције, али чувају независност финансијског система. Систем кинеских банака је у потпуности под контролом државе. Јуана је конвертибилан само до одређене мере, али под контролом банке Кине. То је најбољи модел данас, који може да одговори на изазов глобалистичког империјализма.

Можда се Русија креће у том правцу, али не онолико колико Кина, јер је платила велику цијену за уништење шок терапијом, у време Горбачова и Јељцина. Они су одвели Русију ка приватној олигархији, уско повезаној са међународним финансијским капитализмом Сједињених држава, Немачке и других. То је смањило капацитет руске контроле. Али сада се Русија постепено креће ка поновном успостављање контроле државе над сопственом економијом.

Свет је сада у озбиљној опасности. Колективним империјализмом Сједињених држава, Западне Европе и Јапана управљају Сједињене државе. Да би задржали своју искључиву контролу над целом планетом, они не прихватају независност других земаља. Они не поштују независност Кине и Русије. Зато се суочавамо са непрекиндим ратовима широм света. Радикални исламисти су савезници империјализма, јер њих и подржавају Сједињене државе, како би спроводили дестабилизацију. Ово је перманентни рат. Верујем да је најбољи одговор на све то пројекат Евроазије. Русија би требало да се уједини са Кином, земљама Средње Азије, Ирана и Сирије. Овај савез би могао бити веома привлачан и за Африку и добре делове Латинске Америке. У таквом случају, империјализам би био изолован.