“Руска претња” лебди над Британијом
Што се Британија мање плаши од коронавируса – то је, чини се, престрављенија од Русије и Владимира Путина. Уз ритуал тајновитих лица и атмосфере пресликане из раних филмова о Бонду - објављен је посебан Извештај Обавештајног и безбедносног комитета Парламента, који се углавном састоји од цензурисаних скраћеница и замрачених делова, али довољан да Британци покрену барем две теме у оквиру политичке дебате: прво, да је Русија по правилу укључена у СВЕ оно што западна друштва треба да занима, према њиховим политичарима и медијима. Друго, да је НЕОПХОДНО повећати овлашћења и буџете свих агенција и канцеларија посвећених борби против невидљиве, али свеприсутне руске агресије. И, наравно, приступ медијима РТ и Спутњик би требало блокирати на територији читаве Британије. Једном речју, западним бирократијама је увек нормално да траже алиби за још новца, али...
Али, документ (који би, да је избачен, поплавио би велики део сушом погођене централне Енглеске), наравно, третира се потпуно свечано и нашироко се о њему расправља, како у парламенту, тако и у медијима. Како се могло очекивати - са посебним нагласком на делове који се не би могли пронаћи у Извештају, али сви већ знају да би ти делови морали бити у Извештају. Ради се, наравно, о наводном утицају Русије на резултате шкотског референдума о независности 2014. године и БРЕГЗИТ референдуму, 2016. године.
Струка боље зна! На крају крајева, зато и јесте струка...
У сваком случају, како то и може да буде озбиљно, суштинско и, у принципу, обавезујуће, а да не постане извршни кривични закон – тај материјал, на коме су као саветници, а у ствари аутори, радили такви стручњаци у познавању Русије, као што су Ен Еплбаум (Anne Applebaum) и Едвард Лукас (Edward Lucas)? Уосталом, ови мајстори чак и затворених очију и без да чују иједно питање, - већ знају одговор и објашњење сваке кризе на свету: “То је кривица Русије и Путина.“
Сâм Извештај, упркос службеном печату Представничког дома, не разликује се (чак ни у оном објављеном делу садржаја) од уобичајеног новинарства ово двоје. Дакле, из извештаја можемо разумети да је “Русија истовремено и веома јака и веома слаба“ и да је стога не можемо занемарити, јер за Москву постоји принцип да “било које предузете активности, а које штете Западу, у основи су добре за Русију“. Према томе, Велика Британија мора третирати руску политику само као претњу, као и деловање Кине, Ирана и Северне Кореје (са којима опака Москва такође одржава добре односе!).
“Усмени докази”
Русија, дакле, представља претњу од које Запад неизоставно мора да се брани – али, истовремено, Руси су необјашњиво параноични, па потезе Запада виде само као агресивне (то из чистог пријатељства и због старих надања), како би се променио њихов политички систем. Зато је несхватљиво због чега ти параноични Руси бесне!
Али, да би се лакше разумело – једна од препорука из споменутог Извештаја је да се у потпуности блокирају “руски алати за дезинформисање”, укључујући РТ и Спутњик. Изгледа да је главни посао ових аутора да читају и слушају ове медије и да не престају да се позивају на “усмене доказе”, што значи управо на њихова ТВ гостовања током којих они разобличавају оно што је речено или написано на руским медијима о Брегзиту или о независности Шкотске.
Тако да, сâма чињеница да информативни медији са седиштем у Москви обавештавају о било чему – извештачима делује не само сумњиво, већ је и сигуран доказ о злослутности руске претње!
Ново, црвено плашило
Без обзира на типично западно лудило које служи за употребу јавности - налазима Извештаја се, међутим, не може приступати са одбојношћу. Као што неки посматрачи истичу (попут популарног шкотског левичарског портала - Каунтер/Counter), цела акција неодољиво подсећа на Црвено плашило из времена Тачерове и Регана, када је на Западу сваки независни покрет (нарочито синдикати и анти-ратни) био терорисан.
Штавише, док је премијер Борис Џонсон одбацио чак и безопасан предлог о томе да са Руси интересују за Брегзит и док се са деловима о финансијским везама старог британског новца (чији власници често седе у Дому лордова) са новим руским капиталистима, такође поступало пажљиво (уосталом, господа не говоре о новцу у јавности ...) - Извештај се очигледно користи за напад на шкотску тежњу ка наезависности, укључујући дискредитацију активиста националног покрета који су против чланства слободне Шкотске у НАТО пакту.
Тоне амерички носач авиона
Ово је ударац у веома осетљивом тренутку, током регистровања нових партија које се залажу за независност Шкотске, које се припремају за коначну победу на изборима за национални парламент, следеће године и које ће приморати Лондон на референдум о распуштању англо-шкотске уније, наметнуте пре триста година.
Није случајно да је шкотски националистички блог Црна салтира је паметно одреаговао на нападе из Извештаја, рекавши: "Руси или било ко од споља је утицао на референдум 2014. године? Nae bother [нема проблема]! Да, гласамо поново…“ Према свим скорашњим анкетама, 54% испитаника доследно подржава независност Шкотске. Истовремено, 49% Енглеза жели ... независност Енглеске, што значи повлачење из Шкотске, Северне Ирске, чак и Велса и бављење унутрашњим проблемима, уместо што се изиграва Империја, са 75 година закашњења.
Неко (што значи, не само аутори Извештаја, отворено повезани са америчким за рат расположеним јастребовима, већ и њихови британски спонзори и промотери) желе да се врате у доба Хладног рата, користећи “руску претњу”, како би реорганизовали британску политичку сцену. И, на крају, Извештај би да одбрани позицију Велике Британије као копненог носача авиона, на услузи Сједињеним државама. Чак и ако би потонуо у овој улози.