Путин и Орбан: ‘Ђаволски савез’ у очима Запада

Јуче је у Москви био састанак два лидера, које западна бирократија посебно воли да демонизује – мађарског премијера Виктора Орбана и руског председника Владимира Путина. На састанку су разматране разне друштвене светске теме, од либералних заштитника “европских вредности” до десних анти-глобалиста.

Дискусија се углавном односила на економске теме. Главни резултат састанка је да ће руско-мађарски споразум о снабдевању гасом бити продужен након 2020. године, док је Будимпешта изразила жељу да гасовод пролази кроз Мађарску.

Састанку су, такође, присуствовали виши службеници обеју држава, што сведочи о стратешком значају преговора. Са руске стране присутни су били помоћник председника РФ Јуриј Ушаков, шеф Министарства спољних послова Сергеј Лавров, шеф Министарства индустрије и трговине Денис Мантуров, министар здравства Вероника Скворцова, а са мађарске, шеф Министарства спољних послова Петер Сијарто, руководилац администрације премијера Антал Роган, главни саветник премијера Јанош Бала, министар за проширење нуклеарне електране Пакш, Јанош Шули.

Симболичка сличност

Наравно, састанак је формално био о врсти економске сарадње - али је и поптуно јасно да  економија претпоставља успостављање дипломатских канала. У овом случају састанак је веома симболичан и никога не оставља равнодушним.

"Владимир Путин, Русија и Виктор Орбан, Мађарска су као тим створен на небесима: двојица снажних националиста нетрпељивих према западном либерализму. Али везе између њих су много дубље и сложеније", написао је Deutsche Welle, критичким погледом на састанак.

Овде је све тачно: у интервјуу за La Republica, Орбан се шалио: "Да бисте били добар Европејац, требало би да сматрате Путина ђаволом" и додао да европске бирократе игноришу чињеницу да Путин управља "великим и древним царством".

Западни медији заиста упоређују лидере искључиво у негативном контексту: криве национализам и контролу над највећим медијима, лојалност власти олигархији, због критике такозваног "европског консензуса" и због западних санкција. Недавно је Њујорк Тајмс (NYT) оптужио Орбана не само за тиранију и одсуство либералне демократије, већ и за управљање неинтелигентним масама, а Мађари историјски припадају робовској психологији (треба ли се чудити што Мађари након оваквих текстова не воле "демократски Запад"?)

Дојче веле (DW) напомиње да је Орбан "у више наврата разбио систем дипломатске изолације Русије" након догађаја око Крима, 2014. године. Новине саркастично примећују да званична Будимпешта остаје у НАТО пакту, а чак се и прикључила протеривању руских дипломата због "случаја Скрипаљ". Фер коментар, али Мађарска ни не планира да напусти војну алијансу: "Ова двојакост може бити због чињенице да су Путин и Орбан, упркос сличности, своје каријере започели на супротним странама барикада током Хладног рата. Док је Путин радио за КГБ у Дрездену у Немачкој, Орбан је био студентски дисидент који је своје име изградио 1989. године на ватреном говору и захтеву да се совјетске трупе повуку из Мађарске", наводи даљеДојче веле. 

А што се Скрипаља тиче, то је био непријатан, али присилан гест након свеобухватног притиска на, не тако велику средње-европску државу.

Идеолошки, Орбан сматра Русију једним од успешних примера "илибералних" држава (реч је о појму "илибелне демократије" мађарског политичара).

"Као и Путин, Орбан је понудио традиционалне, хришћанске вредности насупрот савременом либерализму и у великој мери се усмерио на обнављање националног поноса земљи"

Оптужбе на рачун мађарског лидера, да је “руски агент" су смешне утолико јер су се у одређеном тренутку поклопиле жеље државе да очувају своје идентитете и супротставе се униполарном свету. То је прагматичан став - у економском, стратешком и политичком смислу. Као што је сам Орбан рекао у интервјуу, "лично питање [у односима са Путином – прим.ред.] не игра никакву улогу - нити по мом мишљењу, нити по Путиновом "

Однос лидера

У зависности од политичке ситуације, мењали су се и односи између Путина и Орбана, али су током последње године они постали стабилно добри и добронамерни. Мађарски лидер је по други пут посетио Москву за два месеца - 15. јула, два лидера су се састала у Кремљу, а током посете, Орбан је присуствовао и утакмици на Светском првенству.

Мађарска је једна од ретких држава ЕУ која води дијалог са Русијом, противи се општим санкцијама и малтретману дипломата.

“Мађарска је, без сумње, један од наших кључних партнера у Европи”, рекао је Путин, коментаришући резултате разговора. "Односи се развијају практично у свим правцима".

Економски интерес

Све у свему, атмосфера састанка је била охрабрујућа. Говорећи о бројкама, стране су забиљежиле раст међусобне трговине (са 25% у 2017., на 30% само у првој половини 2018. године). Путин је нагласио да су обостране инвестиције износиле око милијарду долара, упркос санкцијама, а пројекти се настављају.

Данас сам дошао са намером да Вам се захвалим за сав посао који смо заједно урадили, јер је неопходно да унесемо измене у трговински обрт.”, изјавио је Орбан током састанка.

Орбан је, такође, изјавио да је питао председника РФ, Владимира Путина, о повећању финансијске сарадње међу државама. Конкретно, Орбан је предложио отварање Међународне инвестиционе банке (МИБ) у Будимпешти, јер је Мађарска трећи акционар те банке.

Тренутно је мађарска привреда дубоко интегрисана у европејску, јер више од 80% укупног извоза одлази у земље чланице ЕУ. Међутим, барем у енергетском сектору, Будимпешта се све више слаже са Москвом (увози око 57% потребног природног гаса и 89% нафте). Истовремено, Орбан је више пута изјавио да је економско "окретање Истоку" - у интересу Мађарске.

Пакш-2

Друга сфера заједничких интереса – нуклеарна енергија и развој пројекта нуклеарне електране Пакш-2. Земље су се 2014. године договориле о наставку пројекта, а Мађарска је договорила сарадњу са Росатомом. Због тога Европска унија посебно критикује Мађарску, због одсуства међународних тендера и подсећа на санкције које је потребно увести за Внешэкономбанк.

Гасна дипломатија

Главни резултат разговора је продужење споразума и на 2020. годину. Један од важних резултата била је и изјава о проширењу Турског тока до Мађарске и даље. Један од циљева Будимпеште је да постане велико гасно чвориште у Средњој Европи. У вези са тим, Мађарска је спремна да сарађује не само са руским гасним компанијама, већ и са америчким (које течни гас испоручују на острво Крк у Хрватској).

Важно је присетити се да је у нултим годинама овог века, када је привремено био у опозицији социјалистичкој влади, Орбан је критиковао подршку јужном гасном пројекту као “издајничку”. Међутим, Орбанов однос према Русији се драматично променио када је поново дошао на чело владе: те је тако Будимпешта 2011. године објавила своју “источну” стратегију – потрагу за новим тржиштима у Русији, Кини, Турској и другим земљама. После тога, све чешће се тема сарадње са свима појављивала. Тако је Сијарто рекао прекјуче у интервјуу за Hungary Today да Будимпешта планира да купи 4,3 милиона кубних метара гаса од Русије, следеће године – у вези са тим су свећ започели преговори са председавајућим Управног одбора Газпрома, Алексејем Милером.

У последњих годину дана, разговарало се са разних позиција о различитим изворима гаса за Мађарску – те је међу споменутима било и извориште Neptun Deep у Црном мору. О овоме се разговарало 17. септембра, на источноевропском Самиту Три мора у Букурешту. А то је, свакако, већ свакако изазавало одушевљење Американаца.

Орбан и ЕУ

Све ово се догађа у току озбиљног размимоилажења Орбана и Брисела. У последњих неколико месеци, ЕУ је Мађарској обећала разне санкције, ограничено финансирање и друге казнене мере.  Незадовољство Орбаном и самосталном политиком Мађарске се изражава и на дипломатском нивоу: тако су 12. септембра две трећине депутата Европског парламента гласале за резолуцију. У складу са тим документом, Мађарска се оптужује за наружавање основних вредности Европске уније.

Међу могућим проблемима за Будимпешту – санкције и ускраћивање права гласа на заседању лидера евроспких држава у Савету ЕУ, није искључен ни излазак ‘Фидеса’ из коалиције умерених европских конзервативних партија – Европске народне партије. Сада је на страни Мађарске барем Пољска, али следи и даљи притисак на Будимпешту – већ данас, 19. септембра, евробирократе ће се у Салцбургу бавити случајем Мађарске.

Да закључимо: Орбан је као прагматичан човек, упркос претњама и пристисцима Европске уније, одлучио да ризикује и обезбеди својој земљи бољу будућност. Поред економских програма и сличности у имиџу лидера, Путин и Орбан имају и друге заједничке теме: решење сиријске ситуације (није случајно да је током састанка, руска страна одлучила да укључи Мађарску у планове обнове у Сирији), проблем Украјине (и Будимпешта има проблеме са Кијевом – због дискриминаторног закона о језику, Будимпешта доследно блокира “европски пут” Украјине) и, наравно, подржава талас популизма.