Пала је још једна жртва инфоратова

Небројено много људи мрзеће Нови светски поредак и умреће протестујући против њега – цитат је Херберта Џорџа Велса из књиге Нови светски поредак, написане 1939. године. Овим цитатом почиње документарни филм „Endgame (Завршна игра)“ из 2007. године, контраверзног америчког новинара, истражитеља и личности број 1, када је у питању цензура -  Алекса Џоунса.

Из перспективе виртуелног света, Алекс Џоунс је 6. августа на својој кожи осетио сав смисао споменутог цитата из филма његове продукције, с обзиром да су његови налози, односно налози његове продукције „Infowars” суспендовани на најзначајним светским друштвеним платформама, као што су Facebook, YouTube, Vimeo, Google Podcast, LinkedIn, Sprout Social, Spreaker, iHeartRadio, Audioboom, MailChimp, Stitcher, Disqus, Flickr, Shopify, Criteo, Apple, Pinterest, TuneIn и Spotify, док га је Twitter, са закашњењем у односу на друге платформе, суспендовао испрва на 7 дана, па онда и трајно. Поред забране на друштвеним мрежама, убрзо након поменутих догађаја укинута је и радио станица „Liberty Radio“ која је у етру била од 2013. године, али је америчка Федерална комисија за комуникације напрасно утврдила да радио станица емитује програм без лиценце из Џоунсовог родног града, Остина у Тексасу. Алекс Џоунс је тако постао „мртвац“ 21. века и једна од првих жртава на бојном пољу интернет новинарства, због, како је објашњено, добро познате и честе стигме коју неолиберални глобалиситчки поредак додељује својим неистомишљеницима – „говора мржње“.

Када је реч о страдалном „инфоратнику“, он је вероватно најпопуларнији лик америчке алтернативне медијске сцене и гуру „праве и традиционалне  Америке“ – такозваних „либертаријанаца“, који је за деценију и по свог темељеног и посвећеног рада, успео себе да позиционира као озбиљног актера на пољу друштвених мрежа. Својим онлајн радио емисијама које је водио на, сада угашеном „Liberty Radio“, интернет сајту „Infowars“ и истоименом Јутјуб каналу, као и на осталим друштвеним платформама, које су и предузеле ову акцију цензуре, Џоунс је успевао значајан да утиче на америчко грађанство које и даље покушава да се супротстави ономе што се колоквијално зове „Deep State“ (паралелна држава). Испрва лик који око себе окупља узак и ефемеран круг „теоретичара завере“, противника Билдерберг групе, Илумината и Новог светског поретка, успео је да постане, по писању новина New York Times, битан, ако не и пресудан фактор у избору Доналда Трампа на место председника Сједињених држава.

Очигледно је да је Алекс Џоунс већ дуго трн у оку америчком Глобалистану, међутим, поставља се питање због чега је овако изненадно и напречац, извршен синхронизован напад на Џоунса и на темељ „либерално-демократског“ уређења Америке и на један од најбитнијих амандмана интегрисаних у амерички устав – слободу говора.

Опус интересовања Алекса Џоунса је широк и разноврстан, од дневно-политичких тема, медицинске заштите, медија, културе, историје, геополитике, али са заједничким именитељем –упућивање просечног гледаоца/слушаоца у закулисне токове и играрије „владара из сенке“.  Од новинара са полу-аматерском камером успео је да изгради читав покрет око себе и да се уз помоћ инфоратника наметне као фактор који шири утицај („influencer“) и који, као што смо видели, има моћ да утиче на избор америчког председника. Једна од главних тема Џоунсових репортажа, новинских извештаја и документарних филмова са почетка његове новинарске каријере јесте Билдерберг група. Свако ко је започињао истраживање на тему скривених токова историје и скривених центара моћи у чијим рукама се налази истинска моћ одлучивања, сусретао се са овом фамозном групом, насталом под покровитељством холандског принца Бернара у хотелу Билдерберг, 1954. годинe. У документарном филму „Завршна игра“, праћењу рада ове групе посвећено је највише пажње и управо тај филм, захваљујући својој тематици, винуо је Алекса Џоунса међу водеће ауторитете на пољу конспирологије. Поред тога, тема Билдерберга значајна је за случај Алекса Џоунса и из једног другог разлога. Како су 2011. године писали медији, на састанку Билдерберг групе у Suvreta House хотелу у Сент Морицу, у Швајцарској, присутвовали су поред осталих и водећи људи Фејсбука, Амазона и Гугла, а једна од главних тема на дневном реду је била и цензура интернета. У јеку, тада либијске кризе, значајно место на дневном реду елите у сенци заузело је питање слободног интернета, због чега су представници америчког конгреса, како су тада писали извештачи са догађаја, поднели детаљан извештај о мерама које је конгрес предузео и које планира да предузме кроз усвајање одговарајућих закона, а све у циљу ограничења слободног протока информација путем глобалне виртуелне мреже. Поред њих, представници Европске комисије, такође су тада представили своју идеју о имплементацији Anti-Counterfeiting Trade Agreement (ACTA), споразума који је на драконски начин требало да уништи и последње остатке националног суверенитета држава на простору Европе и да у потпунсти обесмисли појам слободног интернета. Цела операција требало је да буде спроведена под плаштом наводне борбе против тероризма и заштите ауторских права.

Дакле, идеја цензуре интернета као све значајније платформе и форума у којем се размењују информације и као савршеног бојног поља за информационе ратове, није нереална, напротив, видимо да је почела да узима своје прве жртве. Уосталом, у Пентагону се већ увелико уводе нове ратне доктрине, које фундаментално мењају класичну концепцију ратовања. Ваља и кратко споменути, такозвану, Net-centric Warfare концепцију, коју су разрађивали аутори, као Акел, А. Сибровски и Ф. Штејн, а чији је главни елемент питање максималног ширења форме производње информације, њеног дељења, њене повратне везе и њене доступности. 

Поред Билдерберг групе, Џоунс је својим радом указивао и на друге феномене, који су усмеравали друштвене токове, како у границама америчког друштва, тако и у ширим, глобалним оквирима, а који су имали своју посебну логику, мотиве и начин одигравања у односу на њихове званичне верзије. Џоунс је тако у друштву Данијела Естулина, Џима Такера, Вилијама Енгдала и осталих „конспиролога“ успео да заинтригира америчку и светску јавност и за теме као што су напад на куле близнакиње 11. септембра, ФЕМА програм, тему успостављања Новог светског поретка, итд. У анализама споменуте тематике, Џоунс је оштрицу сумње и кривице по правилу усмеравао на америчку владу, тајне службе, „паралелну државу“, неформалне центре моћи као што су Савет за спољне односе, Трилатерална комисија, Краљевски институт за спољне послове, Римски клуб и, наравно, Билдерберг група.

Изванредно баратујући чињеницама, износио је мање познате (али, референтне и доступне податке) о умешаности америчке владе у догађаје око 11. септембра, 2001. У тросатном документарном филму „9/11: Rise Of The Police State“, кроз анализу догађаја који су одиграли пре, за време и након напада на Куле близнакиње, Пентагон, али и зграде у близини Кула близнакиња, Џоунс доводи у везу врх америчког естаблишмента са инсценираним „терористичким нападима“. У другом документарном филму „Police State 4: The Rise of FEMA“, Џоунс говори о постојању око 800 сабирних, односно концентрационих логора на простору Сједињених држава, који су формирани под покровитељством Федералне Агенције за управљање кризама (FEMA). Ови логори би требало да у датом тренутку, путем проглашења ванредног стања на основу „National Defense Authorization Act“ (NDAA), a у складу са планом „Rex-84“, буду инструмент увођења тоталитарне полицијске државе. У овом контексту се спомиње и постојање 500.000 мртвачих ковчега који се, по тврдњама Џоунса, налазе унутар ФЕМА логора, а који су намењени онима који се буду побунили против успостављања једне такве диктатуре. Џоунс напомиње да се бројка од процењених 500.000 који треба да страдају или буду употребљени зарад преласка у нов облик тоталитарне државе, у америчкој историји наводила два пута. Први пут, непосредно пре Другог светског рата, када је група људи окупљена око америчког генерала Смедлија Батлера требало да изведе такозвану „Бизнис заверу“ и свргне америчког председника Рузвелта и други пут када је 500.000 људи на Вудсток фестивалу требало да, у неодређеном инциденту, буде искоришћена у циљу успостављања диктатуре.

Џоунс је покушавао да америчком друштву баци ново светло на догађаје који су у одређеном медијско-друштвеним оквирима сматрани за догму и у које се није смело дирати. У истраживању још једног таквог догађаја се крије нови делић мозаика који може послужити као објашњење ове, до сада, нечувене цензуре. Џоунс се последњих неколико година интензивно бавио пуцњавом у школи Сенди Хук, у Њутауну (Конектикат), када је по званичној верзији Адам Ланза убио 20 деце и шест наставника. У својим емисијама посвећеним овој  теми, Џоунс је тврдио да је цео догађај још један пример „false flag“ операције и да је цео догађај изрежиран у циљу ограничења слободе наоружања, која је за Американце поприлична светиња. Притом, када Џоунс каже изрежиран, значи да се по његовом мишљењу уопште није догодио. Због оваквих тврдњи, родитељи страдале деце су поднели тужбу против Џоунса и тај судски процес и даље траје, те су управо у данима спровођења цензуре адвокати родитеља изнели нову оптужбу, да је Џоунс уништио доказе који говоре против њега. Како тврде адвокати, Џоунс је након забране његових налога, наложио члановима свог тима да обришу све видео и друге материјале који су се односили на овај случај, упркос налогу суда од априла ове године у којем је наложено да Џоунс има обавезу чувања свих постојећих видео и радио емисија, објава на друштвеним мрежама и сл. Хтели, не хтели овакви поступци додатно обавијају велом мистерије оно што се десило у Сенди Хуку и остављају простор за додатна нагађања у погледу узрочно-последичне везе између забране налога Алекса Џоунса и актуелног судског процеса који се води против њега.

Када узимамо у обзир све релевантне факторе који могу бити од утицаја за овакав поступак уредника водећих друштвених онлајн платформи, не смемо изгубити из вида и одржавање парцијалних („midterms“) избора за амерички Сенат и Конгрес. По америчком изборном законодавству на сваке 4 године се одржавају избори на којима се бира нових 435 представника који седе у Конгресу и на сваке 2 године се одржавају избори за 33 или 34 представника који заузимају место у Сенату, од укупних 100. Ове године ће за Сенат бити бирано 33 сенатора и очекује се велика борба између Демократа и Републиканаца, с обзиром да од 33 места који ће бити предмет изборне промене, 23 држе Демократе, а осам Републиканци, уз два независна Сенатора. Преостали однос снага је такав, да 43 места држе Републиканци, а 24 Демократе, што је у збиру данашње стање у Сенату, 51:47 за Републиканце, уз два независна сенатора. Све ово указује да је стање у Сенату, у којем се налази истинска моћ у формалном одлучивању у оквиру америчког политичког система, изузетно подељено и нестабилно, те да ће се актуелни председник Трамп суочити са озбиљним потешкоћама уколико не успе да обезбеди стабилну републиканску већину до краја свог првог председничког мандата. Ако узмемо у обзир Џонсово деловање и његову нетрпељивост према Демократама (што је он у сдокументарном филму „The Obama Deception“ то несумњиво показао), али и његову нескривену симпатију према републиканском крилу и према председнику Трампу, добићемо моћан запаљиви коктел који лако може запалити републиканску ватру у Сенату. Јер, управо имајући у виду да Џоунс заузима значајан простор на друштвеним мрежама, страх демократа и „паралелне државе“, може бити сасвим оправдан када је реч о потенцијалном Џоунсов утицај на бирачко тело.

Сагледавајући ширу слику која се формира око Алекса Џоунса, можемо наслутити да се слобода медија на интернет пространству налази на до сад можда, најзначајнијој прекретници и преломној тачки после које ништа неће бити исто. Аутори попут Алекса Џоунса, својим радом руше концепцију „отвореног друштва“ К. Попера, а које је по својој суштинској природи тоталитарно и херметички затоворено управо за слободну мисао.

Стога је у мноштву свакодневних вести које производе водећи светски медијски конгломерати, вест о цензури инфоратника, Алекса Џоунса, била симптоматично скрајнута. Пажња је била усмерена на трговински рат између Сједињених држава, ЕУ, Русије, Ирана, Турске и Кине уз све мрачније прогнозе финансијске и безбедносне стабилности, док пажњу глобалних масмедија није завређивао рат који се води на информационом пољу. А на том, информационом пољу, виртуелно претходи реалном. Оно што не постоји у виртуелној стварности, не постоји ни у релном свету, односно реално је другостепено у односу на виртуелно. Глобални медији увелико у дело спроводе истинску „симулацију симулакрума“ . На примеру Алекса Џоунса је показано да ће свако ко се успротиви таквој стварности бити кажњен, односно избрисан из виртуелног живота. У једном таквом мрежном и информационом ратовању онај ко контролише информационо поље – контролише све. Овладавање информационим пољем, постаје суштина овог информационог ратовања, а тај рат је значајнији од било ког другог, јер је он непрестан и невидљив. Речима самог Алекса Џоунса,  “There` s a war on for your mind” – „На делу је рат за твој ум“.