Ослободимо свет од вахабизма

Министар спољних послова Исламске републике Иран, Господин Мохамад Џавад Зариф, је дао своје виђење вахабизма и улоге читавог света у борби против овог зла. Текст је објављен 14. септембра у америчком дневном листу New York Times. Катехон се захваљује на љубазности Амбасади Исламске републике Иран у Србији за прослеђени материјал.

Целокупан текст чланака преносимо у наставку:

Техеран - ПР фирме, које без гриже савести узимају прљаве петродоларе, стекле су невиђену прилику за стицање ограмних зарада и прихода. Њихов најновији пројекат је био да нас убеди да Нусра Фронт, филијала Ал-Каиде у Сирији, више не постоји; и како је гласноговорник Нусре објавио на мрежи CNN, преобликована побуњеничка група, наводно издвојена из своје родитељске терористичке организације, сада је постала „умерена“. Тако је фанатизам из Мрачног доба продат за сјајну визију у 21. веку.

Проблем за богате, узглавном саудијске, клијенте ПР фирми, који су тако обилато финансирали Фронт Нусра, је у томе да доказ њихових поражавајућих политика не може бити фотошопиран да више не постоји. Ако је ико имао икаквих сумњи, недавни видео снимак скоро ребрендираних „умерењака“ који секу главу дванестогодишњем дечаку био је ужасавајуће враћање у реалност.

Од терористичких напада 11.септембра 2001.године, милитатни вехабизам је прошао кроз серију улепшавања, али испод свега тога, идеологија остаје иста - било да се ради о Талибанима, разним инкарнацијама Ал-Каиде, или о такозваној Исламској држави, која није нити исламска, нити држава.

Међутим, милиони суочени са тиранијом Нусра Фронта не прихватају здраво за готово ову фикцију њиховог раздруживања. Претходна искустава таквих покушаја прикривања указују на прави циљ: омогућити да тајни прилив петродолара екстремистичким групама у Сирији постане јаван, па чак и да привуче западне владе да подрже ове наводне „умерењаке“. Чињеница да Нусра још увек доминира у побуњеничком савезу у Алепу подсмева се овој поруци ПР фирми.

Напор Саудијске Арабије да убеди своје западне патроне да подржи њихову кратковиду тактику је базирана на лажној премиси да, ако се арапски свет гурне у хаос да ће то некако ослабити Иран. Реалност је оспорила ову идеју да регионална нестабилност може помоћи да се „заузда“ Иран, и да наводна ривалства између Сунита и Шиита могу да подстичу конфликте, зато што су најгора крвопролића у региону изазвана од стране вехабиста, који се боре против браћа Арапа и убијају браћу Суните.

Док ови екстремисти, уз подршку својих богатих спонзора, прогоне Хришћане, Јевреје, Јазиде, Шиите и друге „јеретике“, њихови пријатељи арапски Сунити су ти који су највеће жртве ове увезене доктрине зла. Уистину, не ради се о наводном старом секташком конфликту између Сунита и Шиита, већ о такмичењу између вехабизма и истинског Ислама што ће имати најдубље последице по регион и шире. Док је 2003. године инвазија на Ирак предвођена Америком покренула борбу којој данас сведочимо, главни покретач насиља је била идеологија мржње, промовисана од стране Саудијске Арабије – чак и ако је то било невидљиво западном оку све до трагедије 11. септембра.

Принчеви у Ријаду, саудијском главном граду, очајно су покушавали да оживе регионални status quo из дана владавине Садама Хусеина у Ираку, када се тај репресивни деспот, извлачећи богатство и материјалну подршку од пријатеља Арапа и лаковерног Запада, обрачунавао са такозваном иранском претњом. Међутим, има један проблем: господин Хусеин је одавно мртав и време се не може вратити уназад. Чим пре се наши саудијски суседи помире са овим, биће боље за све нас. Нове реалности у нашем региону могу одговарати чак и Ријаду, само ако се Саудијци одлуче да промене своје начине. Шта би та промена значила? Током прошле три деценије, Ријад је потрошио десетине милијарди долара за извоз вехабизма кроз хиљаде џамија и медреса широм света. Од Азије до Африке, од Европе до Америка, ова теолошка изопаченост створила је пустошење.

Као што је бивши екстремиста са Косова рекао за Тајмс: „Саудијци су у овом региону (Балкана) потпуно изменили Ислам својим новцем“.

Иако је привукао само мали део муслимана, вехабизам је био разарајући у свом деловању.

Буквално свака терористичка група која злоупотребљава име Ислама - од Ал-Каиде и њених избојака у Сирији до Боко Харама у Нигерији - сви су инспирисани овим култом смрти.

До сада, Саудијци су успели да наведу своје савезнике да се слажу са њиховим глупостима, било у Сирији или у Јемену, играјући на „карту Ирана“. То ће се сигурно променити, пошто се ствара спознаја да упорно спонзорство тероризма од стране Ријада оспорава њихову тврдњу да су сила стабилности. Свет не може себи дозволити да само стоји и посматра како вахабије нападају не само Хришћане, Јевреје и Шиите, већ и Суните. Са великом делом Блиског истока у превирању, постоји озбиљна опасност да неколико преостајућих џепова стабилности буде подривено овим сукобом између вехабизма и мејнстрим сунитског Ислама.

Мора постојати координирана акција Уједињених нација да се спречи финансирање идеологија мржње и ектремизма, као и спремност међународне заједнице да истражи канале за снабдевање новцем и оружјем. Ирански председник Хасан Рохани је 2013.године предложио иницијативу под називом Свет против насилног екстремизма или WАВЕ. Уједињене нације би требало да у тим оквирима граде и јачају дијалог између религија и секти као одговор средњевековном фанатизму.

Напади у Ници, Паризу и Бриселу требало је да увере Запад да отровна претња вехабизма не може бити игнорисана. Након годину дана од скоро седмичних трагичних вести, међународна зајдница би требало да учини више од изражавања згрожености, туге и саучешћа; потребна је конкретна акција против екстремизма.

Премда се многа насиља почињена у име Ислама могу повезати са вехабизмом, ја ни на који начин не сугеришем да Саудијска Арабија не може бити део решења. Сасвим супротно: позивамо саудијске владаре да оставе по страни реторику оптужби и страха и да удружено са остатком заједнице народа уклоне несрећу тероризма и насиља који су претња свима нама.

Фото: Atta Kenare/AFP/Getty Images