Нуклеарно оружје у Литванији?

Сложена геополитичка ситуација у региону Балтика је тамошње државе и њихове НАТО савезнике приморала на предузимање до сада невиђених напора у циљу повећања њихових војних способности и одговора на претњу потенцијалном агресијом. Нова војна доктрина Литваније усвојена у марту месецу наводи Русију, раме уз раме с тероризмом, као главну безбедносну претњу. 

 

На жалост пацифиста, НАТО савез и Русија се наоружавају и настоје да покажу војну моћ. Стално пореде снагу и способности својих армија, спроводе војне вежбе великих размера и једни другима одговарају распоређивањем нових контингената војне опреме све ближе и ближе њиховој физичкој зони раздвајања. 

 

Балтичке државе су управо таква зона. 

 

Москва је у Калињинград поставила ракетни систем Искандер-М, апарат који није продала ниједној страној држави, способан да носи нуклеарне бојеве главе. Овај оружани систем Русији омогућава да своју балтичку ексклаву користи као претњу ракетној одбрани САД-а инсталираној у Пољској, али и да застраши њене суседе, балтичке дражве. 

 

Искандер може да уништи и покретне и непокретне мете, попут батерија ПВО система, ракетних система кратког и средњег домета, аеродрома, лука, командно-комуникационих центара, фабрика, и других значајних циљева. 

 

Командант ратног ваздухопловства САД-а за Европу и Африку, генерал Френк Горенц, изјавио је да растућа снага руске противваздушне одбране изазива велику забринутост у круговима америчке авијације. 

 

Он је истакао да Пентагон посебно брину руски ПВО системи у региону Калињинграда: "Русија примењује стратегију ограничавања, односно блокирања приступа. Не сећам се да ме је икада ишта бринуло као та њихова доктрина". Руске противваздушне јединице у и око Калињинграда озбиљно угрожавају приступ НАТО снага североистоку европског континента. 

 

Најлогичнији одговор оваквој стратегији Москве би био размештање нуклеарних бојевих глава у близини Русије. Деценијама је већ познато да САД још увек држе нуклеарно оружје на територији Европе. Саме Сједињене Државе низу ни потврдиле ни порекле ту чињеницу. Према појединим извештајима, преко 180 америчких нуклеарних глава размештено је у Холандији, Италији, Немачкој, Турској и Белгији. 

 

Потенцијално, овакав распоред нуклеарног оружја би могао да служи стретегији одвраћања Русије. Иако таквог оружја нема у државама Балтика, постоје индиције да су оне вољне да му постану домаћини, или да барем угосте авионе способне за спровођење нуклеарног удара. Узгред, управо се такви авиони користе у патролама НАТО-а над њиховим ваздушним простором. 

 

Велика се пажња посвећује модернизацији ваздухопловних база у балтичким државама. Већина њих је већ проширена и модернизована у складу с најновији НАТО стандардима. За 2017. годину, САД планирају подизање складишта за муницију у литванском граду Сијаулиаи. Да ли то подразумева и могућност складиштења нуклеарног оружја? Вероватно не, али би се тако балтичке државе осећале далеко сигурније него што је то тренутно случај. 

 

Међутим, постоји и друга страна новчића. У случају да се претворе у полигоне за размештање нуклеарног оружја, државе Балтика ће постати и примамљиве мете тероризма. 

 

Унутар НАТО-а, ова питања стварају нови проблем. Иако неке нуклеарне силе, заједно са својим источноевропским савезницима, размештање атомског оружја виде као слање исправног сигнала "милитаризованој" Русији, оваква идеја балтичке државе отвара низу нових претњи од којих тероризам можда и није највећа.