Нови Европљани

06.11.2016

Недавно су се могле видети дуге колоне избеглица из Африке и са Блиског истока како напуштају злогласни камп у Калеу у Француској, распоређени да иду у владине прихватне центре у различитим деловима земље. У међувремену је поново избило историјско непријатељство између Британије и Француске због деце без пратње која су осванула на енглеској страни Канала. Ова два догађаја су показала да је Европа сутрашњице, колико дело историјске неспособности њених држава чланица да се сложе, толико, или чак и више, дело “Другости” новопридошлица.

Гледајући имигранте на телевизији, углавном црномањасте људе, схватила сам да гледам Европљане 21. века. За разлику од садашњих претпоставки, та слика илуструје чињеницу да белци представљају 22% светске популације. Африканаца има око 16%, као и људи са Блиског истока, док Азијата има 4,5 милијарде и чине 60% садашње светске популације од седам и по милијарди људи. Становништво Европе од 743.1 милиона (укључујући и Западну Русију) представља безначајних десет одсто.

Без обзира на статус мањине, Европа и Северна Америка су читав 20. век провеле пљачкају Африку, Азију и Латинску Америку. 'Терор белог човека' Радјарда Киплинга (да 'цивилизује' остатак света) је укључивао талас за таласом убијања и разарања који су десетковали древне обичаје и цивилизације. Овај процес су Европљани започели у 19. веку, а затим су у 20. веку преузели Американци и наставили, на крају уз помоћ послератних европских 'демократија'. И, како ли су то замишљали, да ови ригидни процеси пре или касније неће довести до противудара?

После Другог светског рата, "Трећи свет", како је Југ био познат, је устао и победио своје европске колонијалне господаре. Али, тек што су стекли независност, када су се појавиле Сједињене државе и и хипнотисале нове владаре ових земаља обећањима о 'модернизовању' и 'богатству'.

Ове мајсторије су трајале неколико деценија, укидајући радна места (иако скромна), док су војни напади десетковали пољопривредно земљиште и ресурсе, што је кулминирало бруталним ратовима у Ираку, Авганистану, Либији, Сирији, и сада у Јемену.

Очекивати да млади мирно седе код куће под овим околностима, било је глупо. Ипак, лидери Европске уније – оно што је најближе рају на земљи – пропустили су да предузму све мере у вези са најездом миграната, док нису видели људе који спавају под мостовима и дижу возове по Паризу. Крајње иронично, Мађарска, која је прва отворила своје границе према Западу у време Хладног рата и пре пада Берлинског зида, сада поставља ограде на граници, како би сачувала ову 'хришћанску' земљу од присуства Муслимана. (Мађарска, у којој је, као и у другим земљама Источне Европе, само најновија генерација живела независно од Совјетског Савеза и није учествовала у освајањима Југа која је спроводио Запад, на крају је примљена у овај западни клуб преко ЕУ, презире што јој наређено да поштује етичке принципе у чијем обликовању није имала никакву улогу.)

На недавно одржаном међународном форуму у Сочију, руски Председник Владимир Путин је приметио да је мултикултурализам пропао, што значи да белци имају способност да спрече да смеђа већина преокрене ситуацију. А, у међувремену, званичници из Париза, који никада нису на време или благовремено поставили питање: "Шта треба урадити?" тврде, супротно свим очигледним доказима, да придошлице које постављају шаторе у њиховим улицама нису дезертери изгона из Калеа који је смислила Влада.

На крају крајева, аритметика говори гласније од теорија, планова или стратегија, и сутрашњи Европљани неће бити нити Хришћани нити бели, него део света боје меда, који су заједно направили Север и његово створење, “Запад”.