Милитаризација Арктика у борби против руских потраживања

У недавно завршеној Арктичкој анализи – извештају који је наручила данска влада – каже се да је неопходно “спровести суверенитет над Арктиком и обезбедити надзор и спремност, јер је поморски саобраћај у порасту” (Kongstad: 21st June, 2016). Како би се ово спроводило, Данска намерава да милитаризује Арктик стварањем Гарде на Гренланду, улагањем у сателите за надзор и појачати присуство данске Морнарице у том подручју.

Процењује се да ће ова почетна милитаризација коштати 54 милијарде долара, уз додатне годишње трошкове од 18 милијарди за наставак мисије (Kongstad: 21st June, 2016).

Гео-економски значај арктичког региона је у томе што се процењује да се 25% неистражених светских природних богатстава, као што су гас и нафта налази на Арктику. Глобално загревање чини доступним подручја која су раније била прекривена ледом и омогућава црпљење ресурса. Због тога се појавило неколико земаља које претендују на Арктик. Биће направљене и нове поморске руте, тамо где се лед повлачи – што значи да ова територија може да осигура будуће економске и војне моћи државама које траже нека права тамо.

Данска је у децембру 2014. године тражила 895 000 квадратних километара арктичког морског дна, што је површина 20 пута већа од Данске (Børsen: 4th August, 2015).

Делове овог истог подручја потражују и Сједињене државе, Русија, Канада и Норвешка. Стога се лако може догодити да Арктик постане ново геополитичко бојиште између држава које се надмећу за право и контролу над подручјима која обухватају Мендељејевљев и Ломоносовљев гребен – другим речима, ово је веома важно подручје за Римланд.

Русија је прошле године Уједињеним нацијама предала документа којима полаже право на Арктик и заинтересована је за признавање те територије у њеном саставу. Али, без обзира на руски приступ, миран и дипломатски, данска влада је одлучила да одговори агресивно, гомилањем војске, уместо да сачека одлуку УН.

Јоханес Рибер Нордби, Командант Данске академије за одбрану стаје у одбрану милитаризације коју спроводи Данска и каже: “Данска мора да се припреми за будуће руске војне активности, прелете преко Гренланда и арктичких области, на које и Данска полаже право. И ово се не може игнорисати, ако се Данска нада и жели да оствари права над овом спорном територијом. Ово ће бити задатак за одбрамбене снаге Данске, које се свему овоме морају прилагодити, а то захтева време”. (Damkjær: 5th August, 2015)

Тако се поново користи баук “агресивне Русије”, како би се оправдало скупо војно гомилање, које се, у односу на дипломатски приступ Русије у УН, може само сматрати провокацијом, и то у тренутку када већ постоје тензије због појачаног присуства НАТО пакта у Североисточној Европи.

Русија ће одговор од УН добити за четири-пет година, а Данска ће морати да чека до 2027. године. У међувремену, можемо се само надати да ће односи и комуникација између Данске и других западних земаља са Русијом бити бољи и да ће се проблеми решавати без конфронтација. Даље, они морају прихватити да “трка до Арктика” не мора да буде мртва трка између држава или блокова, него може постати предмет преговора који би требало да доеду до решења које доноси добробит свима заитересованима за регион Арктика.

Извори:

Damkjær, Ole. "Ruslands krav i Arktis er et opråb til Danmark" Berlingske. Berlingske, 5. август, 2015. Web. 4. јули, 2016. http://www.b.dk/globalt/ruslands-krav-i-arktis-er-et-opraab-til-danmark
Kongstad, Jesper & Maressa, Jette Elbæk. "Danmark klar til omfattende militær oprustning i Arktis" Jyllands-Posten. Jyllands-Posten, 21. јуни, 2016. Web. 4 July 2016. http://jyllands-posten.dk/indland/ECE8786676/danmark-klar-til-omfattende-militaer-oprustning-i-arktis/
"Rusland gør krav på samme del af Arktis som Danmark" Ritzau. Børsen, 4. август 2015. Web. 4. јули, 2016. http://borsen.dk/nyheder/generelt/artikel/1/308433/rusland_goer_krav_paa_samme_del_af_arktis_som_danmark.html