Когнитивно ратовање: НАТО спрема рат за људски ум

Од 2020. године НАТО спроводи планове за психолошки рат који мора бити равноправан са пет претходних области деловања војне алијансе (копно, вода, ваздух, свемир, кибер простор). То бојно поље је јавно мнење. Документи НАТО пакта говоре о «когнитивном рату», односно: менталном рату. Колико је пројекат конкретан, које су кораке до сада предузели и према коме је усмерен?

Да би се победило у рату, мора се добити и битка за јавно мнење. Ово се спроводи више од сто година са све модернијим алатима, такозваним техникама меке моћи. Тиме се описују сва она психолошка оруђа којима се утиче на људе и којима се људи могу усмеравати на такав начин, да сâми нису свесни ове контроле. Амерички политиколог Џозеф Нај тако дефинише меку моћ као «способност да се други убеде да раде оно што неко жели, без употребе насиља или принуде».

Неповерење према владама и војсци расте, а НАТО појачава напоре да користи све софистициранији психолошки рат у борби за људске умове и срца. Основни програм за ово је «когнитивно ратовање». Овим програмом и психолошким оружјем овог програма, сâм човек се проглашава новим поприштем рата, такозвани «људски домен» (сфера људског).

Један од првих докумената НАТО пакта о овим плановима је есеј из септембра, 2020. «Шести домен операција НАТО пакта», написан за потребе НАТО Центра за иновације (скраћено: IHub). Аутори су Американац Аугуст Кол, бивши новинар Волстрит журнала, стручњак за одбрамбену индустрију који је неколико година радио и за трансатлантски аналитички центар Атланског Савета и Француз Ерве Лгијадер.

IHub је основан 2012. године, а о њему се каже да је аналитички центар у којем «стручњаци и проналазачи из свих крајева раде заједно на решавању изазова за НАТО пакт», да се седиште налази у Норфоку, Вирџинија, Сједињене државе. Званично није део НАТО пакта, финансира га Савезничка команда за трансформацију НАТО пакта, један од два стратешка штаба НАТО пакта.

У есеју се спомиње неколико измишљених прича,а завршава се измишљеним говором америчког председника, који слушаоцима објашњава како функционише когнитивни рат и зашто свако може да учествује:

«Данашњи напредак у нанотехнологији, биотехнологији, информационим технологијама и когнитивним наукама, води наизглед незаустављиви напредак тројке наше цивилизације - вештачка интелигенција, огромне базе података и 'дигитална зависност'. Тај напредак је отворио много више узнемирујућу перспективу: интегрисани пети стуб, по коме свако, не знајући, спроводи планове неког од наших противника».

Мисли и осећања сваког појединца су све више у центру овог рата:

«Ви сте спорна територија, гдегод да сте, когод да сте.»

Осим тога, треба ламентирати над «сталну ерозију морала становништва». Кол и Гијаде стога тврде да је домен људског најрањивији. Ова област деловања («домен») би тако постао основа за контролу свих осталих бојних поља (копно, вода, ваздух, свемир, кибер простор). Због тога, два аутора позивају НАТО да делује брзо и да људски дух посматра као «шести доменом операција» НАТО пакта.

Партиципативна пропаганда

Готово у исто време, бивши француски званичник и главни директор за иновације у IHub, Франсоа Диклузел, радио је на свеобухватном стратешком документу «Когнитивно ратовање» који је IHub објавио у јануару 2021. године. Уместо да користи замишљене сценарије, Диклузел је написао детаљну анализу рата умова. Као и аутори «Шестог домена НАТО операција», он истиче да је «поверење (...) циљ. Оно се може освојити или уништити у информационом рату или путем пси-операција, односно психолошким ратовањем. Међутим, конвенционалне технике меке моћи више нису довољне; оно што је потребно је когнитивни рат, односно, рат који се односи на ум, «партиципаторна пропаганда» у којој «сви учествују».

Није јасно ко је тачно на мети овакве пропаганде, али Диклузел истиче да су сви умешани у овај нови облик манипулације и да је циљ да се заштити «људски капитал» НАТО пакта. Област примене се односи на «целокупно људско окружење, било да је пријатељ или непријатељ». Иако су способности и претња непријатеља у области когнитивног ратовања «још увек ниски», Диклузел позива НАТО да делује брзо и промовише когнитивни рат:

«Когнитивно ратовање може бити онај елемент који недостаје, а омогућава прелазак са војне победе на бојном пољу на трајни политички успех. «Људски домен» би могао бити одлучујући фактор (...). Првих пет сцена за спровођење операција [копно, море, ваздух, свемир, кибер простор] могу довести до тактичких и оперативних победа, али само сцена операција у домену људског може довести до коначне и потпуне победе» (стр. 36).

Неуронауке као оружје

Неколико месеци касније, НАТО је преузео захтеве стратега и одржао први научни скуп о когнитивном рату, у јуну 2021. у Бордоу у Француској. У зборнику, објављеном након симпозијума, стратези из IHub су имали прилику да говоре заједно са високим званичницима НАТО пакта. У предговору зборника, француски генерал Андре Ланата, захвалио се «нашем центру за иновације» и нагласио важност «искоришћавања слабости људске природе» и вођења ове «битке» у «свим областима друштва». Такође се ради и о укључивању неуронауке у трку у наоружању («претварање неуронаука у оружје»). Истиче се да је когнитивни рат НАТО пакта одбрана од сличних ратова које воде Кина и Русија. Њихове «дезинформационе активности» довеле су до «растуће забринутости» међу савезницима у НАТО пакту.

На симпозијуму се водила интензивна расправа о томе како помоћу неуронауке извршити дигиталне нападе на људску мисао, осећања и деловање:

«Из перспективе нападача, најучинковитије деловање, иако најтеже да се предузме, јесте подстицање употребе дигиталних уређаја који могу пореметити или утицати на све нивое когнитивних процеса противника.» (стр. 29).

НАТО жели да што темељније збуни могуће противнике како би «диктирао» њихово понашање. (стр. 29) У оквиру симпозијума, Диклузел је заједно са француским истраживачем когнитивних наука, Бернаром Клаверијем, написао есеј објашњавајући то – супротно тврдњи да се реагује само на претње из Русије или Кине – такође је «корисно извести добро-утемељене процесе напада, као и противмере и превентивне мере.» (стр. 26):

«Предвиђени циљ је напад, искоришћавање, обезвређивање или, чак, уништавање начина како неко заснива стварност, духовно самопоуздање, веру у функционалне групе, друштва или чак нације» (стр. 27).

Стратези ретко отворено признају да се ове технике могу користити не само на непријатељском становништву, већ и унутар земаља НАТО пакта. Изјаве о томе су често нејасне. Међутим, има назнака да НАТО циља и своје становништво. Француски генерал Ерик Отеле пише о томе у чланку у зборнику, чији је цитат овде наведен (стр. 24):

«Још од Вијетнама, упркос војним успесима, губио ратове, великим делом због слабости нашег наратива (тј. 'освајања срца и умова људи'), како у односу на локално становништво у срединама где се изводе операције, тако и у односу на наше сопствено становништво. Постоје два начина у нашим односима са непријатељем и пријатељем, а можемо изабрати пасивне и активне начине деловања – или оба – када имамо у виду ограничења и мањкавости нашег модела слободе и демократије. Што се тиче нашег непријатеља, морамо бити у стању да «читамо» мисли наших противника и да предвидимо њихове реакције. А, ако је потребно, морамо бити у стању да «продремо» у умове наших противника да бисмо утицали на њих и уредили да делују у нашу корист. Што се тиче нашег пријатеља (па и нас сâмих), морамо бити у стању да заштитимо своје умове и побољшамо наше когнитивно разумевање и вештине у доношењу одлука.»

НАТО такмичење у иновацијама, јесен 2021. године

Следећи корак је направио IHub, који је званично најавио НАТО такмичење у иновацијама у борби против когнитивног ратовања, у октобру 2021. Иноваторски изазов је такмичење које постоји од 2017. године и одржава се два пута годишње. Како би се прикупило што више идеја, НАТО увек наглашава да је такмичење отворено: «Изазов је отворен за све (појединце, предузетнике, стартапове, индустрију, науку, итд.) који се налазе у земљама чланицама НАТО пакта.» Они који победе, могу очекивати новчану награду од 8.500 долара.

Теме се бирају у сарадњи са Универзитетом Џон Хопкинс. То су увек теме «од посебног утицаја за развој будућих војних способности», а мото је: «најбољи начин за предвижање будућности је изумети је.» Теме су из области вештачке интелигенције, аутономних система, космоса, хиперсоника, квантне технологије и биотехнологије.

Тако су кључна питања на претходним такмичењима била потпуно различита, са различитим успостављеним приоритетима. У јесен 2018., на пример, радило се о системима који могу да се користе за пресретање беспилотних дронова. Победио је холандски произвођач дронова Делфт. У јесен 2019., у жижи је била помоћ војницима под психолошким стресом или при исцрпљености, како би се побољшала њихова борбена готовост. У пролеће 2021., треме су биле о надзору у космосу. Тада је победио француски стартап Share My Space.

Без обзира на различита питања у центру пажње, једна тема се понавља: управљање информацијама и подацима на Интернету. У пролеће 2018., конкурс за иновације је био посвећен овој теми са мотом «Сложеност и управљање информацијама», у пролеће 2020. тема је била «Лажне вести током пандемије», а у јесен 2021., коначно је на ред стжигла тема «Невидљива претња – неутралисање когнитивног ратовања».

«Најнапреднији облик манипулације»

Непосредно пре објављивања овог такмичења на IHub сајту, у октобру 2021. године, НАТО је емитовао директан пренос дискусије о когнитивном ратовању и позива за учешће у такмичењу за иновације. Диклузел је у уводној речи назначио да је когнитивно ратовање «једна од најактуелнијих тема за НАТО тренутно». Француски стручњак за област одбране Мари-Пјер Рејмон, искористио је прилику да објасни шта је заправо когнитивно ратовање и рекао да је то «најнапреднији облик манипулације који данас постоји».

У финалу такмичења је било десет учесника, а емитовано је скоро два месеца касније. Њих осам је радило на развоју рачунарских програма, који помоћу вештачке интелигенције скенирају и анализирају велике количине података на Интернету са циљем бољег праћења и, претпоставља се, предвиђања ставова јавног мнења, мишљења и размене информација. Рачунарски програми су усмерени на анализу друштвених мрежа: Фејсбука, Твитера, Тик-Тока, Телеграма.

Промена уверења и понашања

Победник је била америчка компанија Veriphix (чији је мото: «Ми меримо уверења, да бисмо предвидели и променили понашање.»). Ова фирма је радила на развоју платформе којом се идентификују такозвана «штипкања» или несвесна психолошка штипкања на Интернету. Платформу фирме Veriphix већ годинама користе неке владе и велике компаније, каже директор Џон Фојс, који има блиске породичне везе са безбедносним апаратом Сједињених држава. Он сматра да се когнитивно ратовање односи на промену уверења («промену уверења»). Његов програм може да анализира ове промене «у оквиру ваше војске, вашег станавништва или у оквиру иностраног становништва», како је објаснио судијама на такмичењу.

Имајући у виду да је когнитивно ратовање већ у току и да се најновије технике манипулације тренутно користе у рату у Украјини да би се усмериле мисли и осећања становништва свих нација укључених у рат, појашњење техника меке моћи когнитивног ратовања би требало уважавати и требало би да се што пре спроведе.

Извор