Кина – епицентар нове глобалне кризе

Непрестано сам се позивао на веома озбиљан извештај комппаније “Мекензи” (Mackenzie), који је објављен пре годину дана, а посвећен је глобалној статистици дугова, укључујући и податке о дистрибуцији дугова међу највећим земљама и центрима као што су Кина, Сједињене државе и еврозона. И, наравно, показало се да кинески дуг најбрже расте и да износи 40% светског дуга за период од 2007. до 2014. године. То значи да је Кина почела да ради исте ствари као и западна економија – да прави инфлаторне балоне. Па је закључак Мекензија био: било који од ових центар може постати епицентар другог таласа финансијске кризе.

Кина је у томе смислу показала да стручњаци из Мекензија нису погрешили. После два озбиљна краха берзе у Кини (у јуну и августу прошле године), забележен је и пад вредности јуана... Укупно гледано, ово су показатељи много дубљих процеса.

Ако говоримо о дубљим процесима, почело је глобално обртање токова капитала. Ако се од 2009. до 2014. године капитал кретао ка периферијама светског капитализма, а један од лгавних добитника у овом процесу била је Кина, онда се 2015. године догодио обрт од 180 степени и токови капитала су кренули у супротном смеру. 

У ствари, следеће ствари су натерале Сједињене државе да изведу ово: прво су најавиле да би могле да подигну основну каматну стопу, а онда су је симболично подигле – за четврт процента. А то је било довољно за одлив 600 милијарди долара нето капитала са периферије светског капитализма. Ово је приближно еквивалентно одливу нето капитала из Кине (а можда је у питању и већи број). У ствари, на крају је испало да је Кине главни губитник у овом процесу.

Крах берзе и пад вредности јуана су последице супротног тока капитала из Кине, у супротном смеру.
Али, данас, капитал и нема где да оде. Свуда су вредности каматних стопа нула или су стопе негативне. Тачније, бићемо сведоци озбиљних ломова унутар читавог система, зато што ће се систем распасти и то и економија и политика вођења економије, уопште. Већ је почео прелазак на нови светски поредак. И чини се да новац неће бити главни алат. Главни алат ће бити спровођење тврде моћи.