Француска против реформи Ел-Хомријеве

У Француској су 31. марта у свим већим градовима одржане демонстрације против реформи Ел-Хомријеве. Главни циљ новог закона је да радну недељу повећа на 60 сати, да укине накнаду за прековремени рад и да уведе услове за отпуштање у уговор.

Закон је предложила Социјалдемократска влада (Оланд, Валс, Ел-Хомри), коју, према истраживањима подржава само око 20% становништва.

Највеће демонстрације започеле су у Паризу у 14 сати са Трга Италија. Учествовали су и представници највећих синдиката су, представници левичарских партија и запослени у транспорту. Радници железнице (SNCF), који су у штрајку, су 31. марта делимично прекинули међуградски саобраћај. У Паризу нису радиле две метро линије (РЕР А, Б).

У Паризу је скуп окупио више од 100 000 људи који се противе либералним променама Франсоа Оланда и  социјалној политици владајуће партије. Протестују представници левих партија (Француска левица на челу са Жан-Лик Меланшоном, радници железнице (укључујући и представнике  SNCF који су узороковали кашњење возова и пореметили превоз између француских вароши и градова, Ил-д-франс је обуставио скоро две трећине приградских возова), представници синдиката и разних омладинских покрета.

Тријумф либералне идеологије код француских елита

После маја 1968. године, у Француску је стигло ново друштво, либерално-либертаријанска идеологија, чији су главни циљ уништавање: социјалног модела левице (који штити Комунистичка партија Француске) и моралног модела деснице (кога је створио Де Гол).
Постепено су се губили чак и обриси левице и деснице и у политици и у економији. Десница се је почела да делује само у сврху буржоаског либерализма и  капитализма, игноришући конзервативизам, а левица је радила за интересе глобализма и прогреса, игноришући економске сфере (захтеви за заштиту права радника, надмоћ колективне над приватном својином).
Оланд је представник либералне верзије “левице”. У овом смислу, у фокусу његове политике није да се бори за права радничке класе и социјалну правду, него за глобализацију, прогрес и уништавање традиционланих ввредности (левица у политици). Под Оландом, стопа незапослености је у Француској незапамћено порасла: више ид 10% (много је већа него у време његовог десног претходника, Саркозија). Међутим, крајем јануара, Оланд је, ипак, морао да уведе ванредно стање због економске ситуације у земљи, изазване високом стопом незапослености.

Левица против левичарско-либералних реформи

Оланд и владајућа Социјалистичка партија убрзано губе популарност, чак и међу левим снагама. Немогућност да се суоче са критичном стопом незапослености, да одбране права радничке класе, да осигурају безбедност земље (терористички напад на Париз, 13. новембра) су значајни фактори који доводе у сумњу легитимитет Социјалистичке партије.
Предлог закона Ел-Хомријеве француски комунисти сматрају “потпуним поразом”.

“Ми не можемо прихватити ниједну одредбу овог закона. Све предложене мере су  само кршење права радника”, рекао је шеф Комуниситчке партије француске, Пјер
Лоран.
“Ово је почетак краја за Оланда и Валса”, каже Жан-ЛикМеланшон, шеф француске  Партије левице.

“У Француској постоји тихи бес, међу пословним људима, у дистриктима, у селима и  он се полако претвара у колективно деловање. Вратила су се социјална питања,   овог пута, чини се, у светлу нових проблема и под новим условима”, изјавио је Патрик  Лхијарик, директор организације L'Humanite о нацрту закона Ел-Хомријеве.