Босански ћорсокак

Данашња Босна и Херцеговина је резултат Дејтонског споразума. Овим споразумом је окончан рат, али грађанима Босне и Херцеговине није донео бољу будућност. Штавише, постао је разлог непрекидних сукоба међу конститутивним народима – Србима, Босанцима и Хрватима. Један од основних принципа на којима се заснива Дејтонски споразум је подела Босне и Херцеговине (51% територије Федерацији БиХ, 49% Републици Српској), коју је  договорила такозвана контакт група. Република Српска је под јаким притиском Запада који отворено жели да је уништи.

Председник Републике Српске Милорад Додик, који је моћна фигура, подршку за опстанак Српске је нашао у Русији. Док Република Српска покушава да нађе пут ка независности, Федерација БиХ, а посебно Бошњаци, траже унитарну државу. Хрвати би се, такође, одвојили и постали део Хрватске, а ако то не могу, онда би хтели један ентитет. Важно је знати да су Бошњаци и Хрвати под јаком контролом Сједињених држава.

Данас је безбедности један од највећих проблема у Босни и Херцеговини. Заједничке безбедносне службе у БиХ не функционишу. Остаци радикалног исламистичког и криминалног покрета Ел Муџахедин, који се борио на страни Бошњака током рата деведесетих и даље постоји у БиХ. Постоји 46 кампова за обуку терориста. Из Гуантанама је враћено шест терориста који су под слабим мерама надзора. Међу њима је и експерт за екплозив – Тарик Махмуд Ахмед ал-Сава. Све ово је претња не само за Босну и Херцеговину, већ и за Европу.

Ништа се не чини на спречавању прања новца, који се користи за финансирање тероризма, а ово је једна од основних ствари у борби против тероризма. Не постоје нити финансијски, нити безбедносни механизми како би се пресекли канали за финансирање вахабистичких насеља, фиктивних невладиних и образовних организација, нити постоји контрола Вакф банке, чији је већински власник Јасин ал-Кади, лице са листе финансијера тероризма – налази се чак и на УН листи. Лажан је и број бораца из Босне и Херцеговине у Сирији – званично, њих је 124, а стварно више од 350. Не спречава се пропаганда у исламистичком часопису “САФФ”, а уредници часописа су из криминалне организације Ел Муџахедин. Ништа није учињено да се спречи одлазак радикалних исламиста на сиријско ратиште. Као резултат свега тога, данас у Босни и Херцеговини има око 100 000 радикализованих муслимана.

Ако се зна да је босанска елита под јаком контролом Запада, поставља се питање зашто Запад ово толерише? Ипак је одговор једноставан: за Запад, Срби су балкански Руси и зато морају бити под сталним притиском, све док не постану безначајан политички и војни фактор на Балкану. Због ове чињенице, Запад “не види” радиклану исламизацију Босне и Херцеговине. Али зато Република Српска одлично разуме шта се догађа, па је почела да предузима одлучне кораке. 

Министарство унутрашњих послова Републике Српске и Полиција Москве су договорили да ће обуци  Специјалних снага Републике Српске помагати јединица специјалних снага руске полиције. Република Српска намерава да оформи резервни састав полиције, како би била спремна на све изазове. Наставак сарадње не искључује могућност да Русија направи центар за ванредне ситуаиције и брзе интервенције, као што постоји у Србији. И управо због тога је Запад био љут. Ово је пример дуплих стандарда Запада, а посебно Сједињених држава. Док Сједињене државе граде војне базе свуда по свету, чијем се постојању у многим случајевима противи локално становништво, Русији би да забране да гради хуманитарне центре. Због свега наведеног, може се очекивати напетост у односима у Босни и Херцеговини.