Велики терористички напад у Пакистану

Јуче је у Лахору бомбаш самоубица извео напад пред главним улазом у јавни парк Гулшан-е-Икбал. Према последњим извештајима, убијено је седамдесетдвоје људи (укључујући двадесетроје деце), а више од 300 људи је повређено.

Маскирање проблема питањима безбедности и религиозним призвуком

У време терористичког напада, многе породице са децом су биле у парку, али није било нити обезбеђења, нити полиције тамо где би требало да буду. Према прелиминарним информацијама, напад је извела група “Џамат-ул-Ахрар”, која је део покрета Пакистанских талибана, “Техрик-е-талибан Пакистан”. Пре напада, вођени су преговори о помирењу између Владе и талибана. Напад у Пакистану се одиграо на католички Ускрс, па је и много хришћана било у парку. Није било одговарајућих мера безбедности у парку, што може указивати на могући скривени договор исламиста и војске.

Скривање етно-политичке разноликости и структура моћи у Пакистану

Пакистанско становништво је разнолико – Паштуни, Панџаби, Балучи, Бенгали, Синдиси, итд. А сâми муслимани су подељени на Суните (укључујући Суфије), Шиите и Ахмадисте.

Водећу улогу у пакистанској влади има војска. Основна равнотежа власти се заснива на консензусу између премијера Назафа Шарифа и генерала Рахила Шарифа, који је 2013. године био Начелник штаба пакистанске војске.

Према Стратфору, пакистанска војска контролише трећину тешке индустрије, поседује различиту имовину у вредности од 20 милијарди долара  и 12 милиона ари државне земље. Пензионисани војни службеници раде у банкама, осигуравајућим кућама, производњи и пољопривреди.

Сада политичке структуре очигледно теже прагматичним решењима. Међу њима су јачање дипломатских, трговинских и енергетских веза са Индијом. То може створити незадовољство  међу неким етничким клановима и религиозним групама које овај правац сматрају издајом традиције и последњом линијом спољне политике.