Сенатор Мекејн са друге стране огледала

Недавна изјава америчког сенатора Џона Мекејна коју је дао Гласу Америке током своје недавне (друге по реду за веома кратак рок)посете Београду у толиком је раскораку са стварношћу да изазива смех. С обзиром да долази од једног од најватренијих словенофоба и јастребова у Вашиннгтону, прилично горак смех.

Сенатор је изјавио како је притисак који Русија врши на Србију у медијском простору велики и како САД морају да на њега одговоре. Сенатор или не схвата суштину проблема или се једноставно прави луд. Русија толико очигледно заостаје у односу на САД на српском медијском простору да то не треба посебно коментарисати.

Тајна успеха руских медија, заправо једног јединог руског медија у Србији (не рачунајући неколико малих интернет портала) није у снази новца који иза њега стоји, већ у томе што нуде различиту слику у односу на доминантни дискурс који се шири са свих телевизија са националном фреквенцијом. На пример елементарне информације, као што је она да се у Београду догодио митинг против скандалозног споразума са НАТО-ом који је после готово тајне скупштинске ратификације потписао и председник Николић. Наше право да знамо све нас је ускратило за ту информацију, као и ону у вези са наредним сличним скупом који је одржан у Нишу.

Тајна Мекејнове загонетке је тржиште. Као што се Мекејну не свиђа Маово одело које су сви мушкарци ну Кини морали да носе, тако се ни Србима не свиђају једне те исте информације које добијају са свих овдашњих електронских медија. Различите информације у српском друштву имају ефекат какав су имале жваке или џинс иза гвоздене завесе.