Бројање гласова је показало значајан пораст присуства реформиста и либерала у парламенту и Скупштини експерата Ирана.
Кандидати које су подржали реформисти, либерали и умерени, освојили су 158 места од могућих 290 у Маџлису (националном парламенту). У скупштини експерата, добили су 59 места. Скупштина је одговорна за избор следећег Врховног вође Ирана.
Парламент (и председник) се бирају сваке четири године,а Скупштина експерата сваких осам година.
Либерали су најзначајнију победу освојили у Техерану – освојили су свих тридесет места у законодавном телу иранске престонице.
Претпоставља се да су у Ирану политичке снаге подељене у два табора – принципалисти и реформисти. Принципалисти следе Ианског врховног вођу, а реформисти су заинтересовани за побољшање односа са Западом, по правилу на штету традиционалних вредности и политичких интереса Ирана.
Перпсектива Запада је другачија. Они сматрају да се конзервативци тврде линије окупљају око Врховног вође. Поред тога, постоје традиционални конзервативци и прагматични конзервативци; реформисти су на нижем нивоу. Они, заједно са прагматичним конзервативцима чине језгро умерених. Запад се на њих клади, а истовремено се и нада промени равнотеже у табору традиционалиста и конзервативаца тврде струје.
Док у Ирану има много различитих партија, међу њима су, у ствари, принципалисти и реформисти, па се политичка борба пре одвија између њих, него између политичких партија.
У Сједињеним државама се верује да је постигнут значајан напредак на путу промене политичког система Ирана. Иако је крајњи циљ да се потпуно расформира Институт Ајатолаха и духовног ауторитета, политичке архитетке у Вашингтону сматрају да то треба радити полако. Поред тога, због делимичног укидања западних санкција, ствара се одлична прилика за утицај на Иран преко економије. Садашњи председник Руани и група око њега представљају реформистичко крило.
