Кина и Сједињене државе разговарају о узајамном стратешком деловању

06.06.2016

У Кини је почео осми круг кинеско-америчког стратешког и економског дијалога. У овом догађају на високом нивоу учествују премијер Државног већа НР кине Вен Ван Јан и члан Државног већа НР Кине Јанг Цечи, као и представници америчке стране, државни секретар Џон Кери и Министар за финансије Јаков Лу. На церемонији отварања дијалога говорио је Председник НР Кине, Си Ђинпинг.

Смисао догађаја

Стратешки економски дијалог између Сједињених држава и Кине, у формату билатералне сарадње две највеће економије на свету, започет је 2009. године као резултат разговора на високом нивоу између лидера Сједињених држава и Кине. Он има не само економску, већ и политичку димензију. Ради се о низу питања, укључујући и она која се односе на безбедност, геополитику и геостратегију. Сједињене државе су планирале да претворе дијалог у инструмент реализације стратегије "велике двојке" – Сједињених држава и Кине, као две суперсиле које одређују будући светски поредак. На тај начин, тандем САД-Кина би могао да представља алтернативу стварању мултиполарног светског поретка. Иако је Кина одбила ту идеју, ова димензија дијалога и даље постоји.

Неслагања између Сједињених држава и Кине

У овом тренутку, Кина представља другу по величини светску економију после Сједињених држава. Између земаља остају озбиљне несугласице по питању геополитике и геоекономије. Кина и Сједињене државе пружају отпор једна другој у Пацифичком региону (посебно у Јужном кинеском мору), у Авганистану и Централној Азији и Африци, где се наставља борба за утицај. Остаје геоекономска конкуренција. Азијска инфраструктурна инвестициона банка која је отворена у Кини прошле године, постала је један од елемената глобалног алтернативног финансијског система у односу на онај који нуде Сједињене државе. Са друге стране, Сједињене државе, с друге стране, кроз стварање механизама Транспацифичког и Трансатлантског партнерства, у која нису укључене Кина и Русија, покушавају да створе нови глобални економски поредак у којем ће управо Сједињене државе бити те које ће дефинисати правила игре.

Границе конфронтације

Истовремено, Кина и Сједињене државе су главни спољнотрговински партнери. Економска међузависност (посебно кинеска зависност од америчког тржишта) ублажава сукоб између две земље. Конфронтација САД и Кине није тако оштра и није геополитички условљене природе као конфронтација САД и Русије. Са геополитичке тачке гледишта, Кина представља део територије евроазијског Римланда, а самим тим нема строго континентални већ помешан геополитички идентитет. Из тог разлога Кина може себи да приушти да направи компромис са стубом таласократије и у неким пројектима чак наступи против интереса других евроазијских држава. Као пример такве иницијативе може да послужи пројекат "Нови пут свиле" од Кине преко централне Азије до Европе, који заобилази Русију.