Избори у Ирану

У Исламској републици Иран, данас се одржавају избори за Маџлис (Парламент), законодавно тело државе, као и за Скупштину експерата, која бира Врховног вођу Ирана. Политичка структура Ирана је много другачија него у еввропским државама; борба за моћ се не одвија између левичара, десничара и центриста, него између конзервативаца и либералних реформиста.

Специфичности изборног система

Сви кандидати за парламент морају добити одобрење од специјалне комисије. Али, локални либерали могу контролисати такве институције и намерно блокирати било какав покушај Конзервативаца да се кандидују. Истовремено, разлог заблокду може бити прилично “конзервативан”, на пример, да кандидат није довољно посвећен Исламу.
Циљ реформиста је да осигурају што мање присуство конзервативних снага у Скупштини и Парламенту.

Али исто тако конзервативци могу осујетити покушаје неких либерала да се инфилтрирају на највише позиције моћи.

Хасану Хомеинију, унуку вође Исламске револуције 1979. године, кога су подржали реформисти, није било дозвољено да учествује у избору чланова Скупштине експерата.
Скупштина експерата је одговорна за постављање Врховног вође. Сада је то седамдесетседмогодишњи Ајатолах Хамнеи. Још увек није договорено постављање његовог наследника, али се о томе расправљало у иранским политичким круговима.

Политичка кампања

Раније је Врховни вођа позвао све грађане Ирана да одговорно схвате изборни процес и да “гласају за религиозно, свесно, мудро, патриотско и отворено мишљење” кандидате, “не за слабе и не за оне који понизно следе непријатеље Ирана” Сам Хамнеи је данас гласао око 8 ујутро, како би дао пример грађанима. Углавном су сви медији позвали грађане који имају право гласа да гласају, без обзира на њихову етничку или религиозну припадност.

Реформисти су покушали да напредак у преговорима у вези са Иранским нуклеарним питањем, који су довели до делимичног укидања санкција, прогласе својом заслугом.

Очекивања Запада

Медији у Сједињеним државама активно подржавају реформистичко крило, а критикују Исламску револуционарну гарду и најутицајније иранске религијске вође. Младим људима се посвећује више пажње, а постоје и нове алатке утицаја на Интернету, као и могућност путовања у иностранство. Уопштено, реформисти, којима се приписује подршка већине, али који су у страху од репресалија Конзервативаца из Владе, назвали су западне медије “тврдом линијом”.

Крајњи циљ Запада

Чини се да ће након избора, без обзира на резултате, бити појачан притисак Запада на иранско руководство, инсистирањем на задржавању санкција Сједињених држава, као и на одговор на снакције које је увео Иран. Поред тога, Сједињене државе су у страху од јачања геополитичког значаја Исламске републике у региону (што се тренутно догађа) и од сарадње Ирана са државама као што су Русија и Кина.

Крајњи циљ је растурање иранског политичког система, укључујући и уклањање институције Ајатолаха и Врховног вође. Уз све то. Вашингтон промовише етнички сепаратизам у Ирану и смањивање значаја религије, што је озбиљна препрека либерализацији државе.