Америчке специјалне службе напуштају Украјину. Шта даље?

22.12.2016

Крај године је увек препун предвиђања. Према њима  је могуће односити се  различито, али међу тим предвиђањима има и оних која треба да буду озбиљно узета у обзир. На пример, америчке прогнозе објављене у издању Bloomberg. У децембру прошле године Bloomberg је објавио листу "црних лабудова" за 2016., то јест, догађаје за које се сматра да су мало вероватни, међутим, у условима одређених сценарија, вероватноћа њиховог  развоја  се повећава. Међу овим предвиђањима нашле су се и победа Доналда Трампа у Сједињених држава и излазак Велике Британије из ЕУ.

За следећу, 2017. годину, агенција је објавила прогнозу, под називом "Водич за песимисте", у којој покушава да предвиди најдраматичније  догађаје у свету. Међу њима су, на пример, признавање Трампа и Меркелове, власти  Русије над Украјином, Белорусијом и Сиријом, као и могућ "Споразум Јалта -2".

Зашто ће се ови догађаји бити за свет веома тешки – то је тема за дискусију и заслужује посебно разматрање. Али, занимљиво је да је неколико месеци пре објављивања "Водича за песимисте" (децембар, 2016,) познати руски политички аналитичар Јевгениј Марков на ТВЦ каналу тврди, да ће се политика Европске уније и Сједињених држава у односу на Кијев битно променити у 2017. Американаци су, према речима експерта, спремни да напусте Украјину, након чега ће се, наравно, "независна" принудно вратити у сферу руских интереса.

О томе да Сједињене државе намеравају да промене свој приступ Украјини и да се повуку са њене територије, крајем ове или почетком идуће године, на радио станици "Глас Москве" саопштио је директор Међународног института за најновије државе, Алексеј Мартинов. Према његовим речима, Американци су дошли у Украјину да  реализују "свој пројекат". Један од циљева тог пројекта је био "да увуку Русију у дуготрајни сукоб у срцу Европе“,  пожељно - са много крви и огромним жртвама. Али, то није успело. Поред тога, "независна" је почела да се распада, што се никако није допало “онима који су овим процесом управљали. Сада се пројекат мења, односно, трпи промене и америчка стратегија.

Треба подсетити, очигледно, да се у марту, када је још био само један од америчких председничких кандидата, Доналд Трамп о "независној" изјаснио врло конкретно. Он је предложио да се доношење коначне одлуке у вези са украјинским питањем пренесе на Европљане.

Према његовим речима, о ситуацији у Украјини треба да размишљају Немачка и друге  НАТО државе Старог света. Међутим, све се дешава управо супротно. Недавно је постало познато да Украјина неће добити војну помоћ, додатна средства од Европске уније, као ни право на боравак и рад у ЕУ за своје грађане. Ова одлука је донета на самиту Европске уније посвећене украјинском питању. Кијев треба да заборави о статусу кандидата за чланство у ЕУ.

Недељу дана раније, бивши начелник Службе безбедности Украјине Валентин Наливајченко, који је истовремено и дугогодишњи агент ЦИА, рекао је да америчка влада планира да нагло смањи износ средстава која се издвајају за одбрану Украјине, због корупције међу украјинским чиновницима. Америчка помоћ за одбрану Украјине смањена је за 30% (од износа средстава из америчког буџета од 300 милиона долара). Сједињене државе, констатујемо, ни до сада ништа, осим застареле технике, нису дале Украјини. Оне се никада тамо, куда одлазе, не баве добротворним радом, али зато увек узимају оно што, по њиховом мишљењу, треба да припада њима.

Отворени презир према Порошенку и кијевској власти, као и одбијање да их финансирају - доказ је да су Американци спремни да се ратосиљају украјинског "актива."

И, како се испоставило, тај процес је у току. Бивши заменик Државне скупштине Игор Марков је још средином новембра саопштио украјинским представницима медија сензационалну новост. "Пре недељу дана, - рекао је он, - сви чланови ФБИ, који су били у тужилаштву, и ЦИА, који су били у СБУ, су били хитно  пребачени у Румунију и Чешку. За представнике безбедносних органа то је јасан сигнал да Сједињене државе постепено напуштају Украјину. Остали су  аналитичари,  оперативци су отишли“.

Правило је да специјалне службе Сједињених држава напуштају земљу "боравка" међу последњима. Тачно је, међутим, да амерички војни инструктори у Украјини и даље остају, али, једноставно је закључити да су Американци, коначно, изгубила интерес за Украјину, иако је врло сумњиво да су оперативци отишли у Румунију и Чешку. Највероватније је да је ово  "дезинформација", јер није тешко погодити где би могли да оду јенки-обавештајци. Ситуација подсећа на фрагмент из старог совјетског цртаног филма, где Вини Пу пева на сав глас, да се цела шума ори, "Куда идемо ја и прасе -  то је велика-велика тајна" Али је свима било јасно да су јунаци цртаћа другари и да траже где шта може да се поједе за доручак, али да тога  буде подоста.

У Чешкој и Румунији америчке обавештајне службе немају шта да траже. Мало камуфлиране гласине о њиховом одласку у ове земље  више личе на упозорење о јачању њихових снага у другим правцима. "Украјина нема посебан значај за америчку безбедност, а сигурно да није толико важна да би се због ње развио конфликт са нуклеарном суперсилом на границама ове земље. Сједињене државе би требало јасно да дају до знања Украјини, да она никада неће постати чланица НАТО и да  се америчка војска неће појавити у тој земљи и неће слати наоружање. Сједињене државе имају своје економске, културне и хуманитарне интересе у Украјини, али су они мали и за формирање савеза недовољни.", овакав закључак је издање часописа Тhe National Interest  пренело пре више од годину дана.

Главни објекат активности америчких обавештајаца је и даље Русија. Шта више - америчке обавештајне службе и агенције знатно проширују своје активности у правцу Русије. Ове активности су већег интензитета, него било када до сада од завршетка Хладног рата", - саопштио је средином септембра "Укрaинформ", позивајући се на материјале објављене у Вашингтон Посту. Планирано је да у  операцијама учествују тајни агенти  ЦИА, да ће бити коришћене могућности Агенције за националну безбедност (АНБ) у области кибер-шпијунаже, сателити и друга средства.

Радећи у Украјини, америчке обавештајне агенције су имале директан приступ територији Русије. Логика даљег развоја догађаја указује на то да ЦИА, НСА, ФБИ морају да пронађу упориште, барем једнако као Украјина.

Наравно,овакво упориште давно постоји, а то су балтичке државе, јер се само оне, од свих чланица НАТО граниче са Русијом, као Украјина. Осим тога, Сједињене државе по први пут за 30 година, озбиљно повећавају свој војни потенцијал у Источној Европи. У овом тренутку се за пребацивање у регион припремају три бригаде и четири пешадијске дивизије америчке војске. Ово пише немачко издање Меркур и поставља питање: "Ирак, Авганистан - рецимо, али Бугарска и Прибалтичке државе?"

Да, и Прибалтичке државе спадају у просторе који ће бити поплављени америчким наоружањем. Три године након тренутка када је последњи амерички тенк  напустио Европу, Сједињене државе враћају своју војну опрему да би сузбиле "агресивну Русију“,  саопштава NBC. У Европи  је тренутно стационирана 173. ваздушно-десантна  бригада војске Сједињених држава и 2. Коњички пук. До јануара 2017. године, америчка војска у Европи ће обезбедити контингент од четири хиљаде људи и две хиљаде јединица војне опреме. Снаге ће бити постављене по принципу ротације у Пољској, Румунији, Бугарској и Прибалтичким земљама, које се граниче са Русијом. Где би биле специјалне службе ЦИА и друге обавештајне службе после Украјине, ако не овде, како кажу, у првим редовима, где може доћи до сукоба са Русијом?

Недавно је утицајно издање The National Interest објавило списак "врућих тачака", у којима може доћи до оружаног сукоба. У Прибалтичким земљама лист види опасност од ескалације сукоба између Москве и Вашингтона. Према његовим тврдњама, то што је Доналд Трамп ставио под знак питања потребу заштите европских чланица НАТО, које не испуњавају финансијске обавезе према организацији, може имати позитивне ефекте на смањење тензија у америчко-руским односима, али може бити и узрок избијања сукоба између Сједињених држава и Русија.

И, према речима одлазећег министра одбране Сједињених држава, Ештона Картера, за Американце постоји пет главних изазова, од којих је кључни - опасност од "руске агресије", посебно у Европи (чија је испостава на Балтику, у најмањој мери, то су главни градови Прибалтичких земаља). Овде, ће очигледно, и да се „усидре“ пре свега, америчке специјалне службе.

Пре два дана, издање The National Interest поред Сирије, наводи још једну "болну тачку" - подручје пакистанско-индијске границе.

Издање сматра да Трамп, који је у телефонском разговору са премијером Пакистана, предложио улогу посредника у решавању спорова око Кашмира, може само да погорша ситуацију. Уколико Индија и Пакистан уђу у рат, тако нешто може да се догоди и између Сједињених држава и Кине. У свом опроштајном чланку објављеном у издању The National Interest, амерички министар одбране Ештон Картер се изјаснио о потреби за контролом историјских промена у азијско-пацифичком региону, о пажњи на "опасан утицај" Ирана у Персијском заливу, рат у Ираку, у Сирији са Даешом, забрањеним у Русији и даље – по  целом свету, као и потребу да се заштите амерички савезници на Блиском истоку. У целини, ништа ново, стандардне демократске "мантре." Али сви показатељи говоре да је, тренутно, азијско-пацифички други регион, после Средње Европе, где су сконцентрисани напори  службе безбедности Сједињених држава.

Ситуација се овде битно закомпликовала због чињенице да је новоизабрани председник Сједињених држава, Доналд Трамп, одлучио да, првог дана након инаугурације, у Вашингтону покрене поступак изласка Сједињених држава из Споразума о Транс-пацифичком партнерству (ТПП). Трамп је  ТПП назвао "могућом катастрофом" за Сједињене државе. Он се изјаснио за закључивање билатералних споразума. Међутим, споразум ТПП су још 4. фебруара потписали  Окланд (Нови Зеланд), Аустралија, Брунеји, Вијетнам, Канада, Малезија, Мексико, Нови Зеланд, Перу, Сједињене државе, Сингапур, Чиле и Јапан.
Ових дана, јапански премијер Шинзо Абе тврди да  споразум о стварању Транс-пацифичког партнерства, без учешћа Сједињених држава неће имати смисла, јер ће њиховим одсуством "основна равнотежа бити нарушена". Због овог поремећаја Транс-пацифичког партнерства, значај региона за Сједињене државе се неће смањивати, али зато ће тајне службе имати само више посла. Због неостварене економске сарадње, оне сада ни издалека неће увек моћи да рачунају на своје партнере, а све то заједно захтева додатно људство и ресурсе.

У зони повећане пажње америчких обавештајних служби ће и даље бити Средња Азија.

Посебно у Таџикистану и Узбекистану, најнестабилнијим државама у региону, и управо су против њих и усмерени планови, у режији ЦИА. Осим тога, пакистанска Међуресурска обавештајна служба (ИСИ), "кума" Талибана, се у овом тренутку бави врбовањем плаћеника за  Даеш (организацију забрањену у Русији).

Овај регион, Вашингтон доживљава као "задње двориште" Русије и Кине. Главни циљеви америчког присуства у региону су, посебно: одлагање на неодређено време повлачења америчких трупа из Авганистана под изговором "погоршања ситуације", као што је то више пута изјавио  амерички министар одбране Ештон Картер; претварање плаћеника Даеша у "топовско месо" Пентагона, приморавање Кине да се одрекне копања руда у Авганистану због нестабилности у региону; стварање ратних жаришта око Ирана; вршење притиска на Индију, која је део БРИКС, изазивање масовних немира од стране шовинистичке хинду групе, ослањајући се на заједницу од  30 милиона муслимана; коначно, увлачење Русије у сукобе који се одвијају на Кавказу и Средњој Азији.

Ово су неки аспекти тајног рата, које овде воде службе безбедности. Међутим,говорити о блиској сарадњи између актуелног руководства служби безбедности Сједињених држава и  новоизабраног председника Трампа, није могуће. Дакле, Трамп је изјаве ЦИА о интервенцији руских хакера на изборима назвао смешним. Очигледно су се, њему за инат, шеф ФБИ Џејмс Коми и шеф америчке Националне обавештајне агенције Џејмс Клепер, после мале задршке, сложили са извештајем ЦИА о наводном мешању Русије у процес избора. На тај начин, три америчке обавештајне службе су показале солидарност у вези са тотално измишљеним проблемом, што је дало могућност директору ЦИА, Џону Бренану, да говори о консензусу у виђењу природе и циљева мешања, приликом изјашњавања воље народа у Сједињеним државама.

Ово је опасан савез, не само за каријеру Доналда Трампа и јединство Сједињених држава, већ и за безбедност остатка света.

Државни преврат у Украјини, као што је познато, извршен је уз подршку америчких обавештајних служби, или да будемо прецизнији, они су ти који су два пута довели Украјину до хаоса "обојених револуција", са веома тешким последицама за народ. Након што су извели свој прљави посао, амерички „Маври“ су опрали руке и окренули се на другу страну да уништавају друге земље и регионе. Уколико нико не заустави ово лудило, и рат, који би могао да избије као резултат њихове субверзије, увући ће Европу, Русију, Кину, Индију и Иран. Међутим, ни Америка, такође, неће моћи да остане по страни и да се крије иза океана.

Очигледно је да одређени политички кругови имају намеру да зауставе процес нормализације билатералних односа, који нису ни почели, а о којима се Доналд Трамп само изјашњавао. Америчке обавештајне агенције су постале инструмент у спровођењу тих планова. Одлазак ЦИА и осталих сличних њима из Украјине, ни на који начин не слаби, већ насупрот томе, само појачава геополитичке тензије. Управо због тога амерички "јастребови" у споразуму "Јалта 2" виде тежак догађај. С обзиром да својевремено  није било могуће пореметити споразум "Јалта-1", са намером да се умање не само садашњи, већ и могући будући аранжмани, чији би циљ био смањење геополитичке напетости у најопаснијим подручјима, у току је концентрација озбиљних снага америчких обавештајних служби.

Украјина више није овакав регион. Западни покровитељи су је оставили саму са својим проблемима, укључујући и рат у Донбасу. Прави је тренутак да се Украјина покајнички врати у руски свет. Поред тога, америчко "око које не спава" заузето је сопственим унутрашњим променама и његова моћ запажања је ослабила.