Исламска заједница у Црној Гори: Ко је јачи, Ердоган или Гилен?

Да ли је могућ расцјеп на бошњачкој политичкој сцени у Црној Гори, на линији проеродгановске и прогуленовске струје, те како ће бошњачке странке и Исламска заједница у Црној Гори реаговати на сагласност предсједника Турске Реџепа Тајипа Ердогана и предсједника Руске Федерације Владимира Путина да сугеришу бошњачком фактору да не уђу у коалицију са ДПС-ом Мила Ђукановића, могуће наслућује један љетошњи „трансфер“, на линији Сарајево –Подгорица.

У Сарајеву је на порталима и у новинама одјекнула чаршијска вијест да Сулејман Бугари, иначе арнаутског поријекла, напушта град у коме је стекао популарност као предавач, имам Бијеле џамије на Вратнику и аутор најпродаванијих књига, рад гост многих емисија.

Многи су се забринуто и по мало констернирано питали зашто? Медији су се утркивали да направе интервју с најпопуларнијим имамом и хафизом, како би сазнали разлоге одласка и ти одговори су углавном били врло емотивни, како он никад не може напустити своје Сарајево и слично.

Међутим, убрзо су почела да колају друга, црња „чаршијска сазнања“ о могућим разлозима Бугаријевог одласка из Сарајева, односно његових веза с гиленовским покретом Хизмет, а што је у проердогановском Сарајеву, ако се узму у обзир јавне декларације лојалности Бакира Изетбеговића, одједном постало јако непопуларно, и поред десетине средњих школа и универзитета које је овај покрет инсталирао у БиХ.

Оно што је битно нагласити је да је на сједници Мешихата Исламске заједнице у Црног Гори 19. августа, Сулејман Бугари именован за савјетника за да’ву (мисионарство/прозелитизам) реиса Исламске заједнице у Црној Гори Рифата еф. Фејзића.

Ако је Бугари из Сарајева морао да оде због наводних веза са покретом Фетулаха Гилена,  како то онда не смета Исламској заједници у Црној Гори, или је у том смислу гиленовска  струја у тој заједници нешто слободнија?

Судећи према понашању Исламске заједнице у БиХ, да јавно стоје уз Ердогана, а полутајно преговарају са представницима гиленовских школа о идеји да покрет поклони на управљање све објекте, њих на десетине  -школе Босна Сема и Универзитет Бурџ – Исламској заједници у БиХ, укључујући и супер опремљени универзитет, могуће је и да у Исламској заједници  ЦГ постоје фракције које нису баш гадљиве на гиленовски новац и старе везе, кад су сви били једно.

Да ли ће Исламска заједница у ЦГ, у складу са Ердогановом препоруком, сугерисати  бошњачким странама да не коалирају са прозападним марионетским режимом у ЦГ, или  ће пак  утицај имати прогиленовска, продужена рука ЦИА и заступати останак у  политичком браку с Ђукановићем, биће интересантно посматрати у данима који слиједе.

Ако се узме у обзир да је Бугаријев другар из генерације из сарајевске Гази-Хусрев-бегове медресе, такође арнаутске крви, Азиз Алили, данас имам загребачке џамије, добро познатог прозападног и антисрпског обавјештајног средишта, а други колега Менсур Малкић, имам главне џамије у Сарајеву – Гази Хусрев-бегове, који је недавно на хутби (проповиједи) која се чита у петак за вријеме џуме, казао да је вјерска обавеза ући у НАТО, с обзиром на околности у којима се муслимани у БиХ налазе, можемо да претпоставимо и у ком би се правцу могао кретати план Бугаријевог мисионарства у Подгорици.

Није згорег споменути, а што јавност по мало заборавља, што опет није незнано и непровјерљиво, да је управо Бугари дао подршку наводном исцјељитељу Мекију Торабију, који за себе тврди да је биоенергичар и да прима енергију са планета. Интересантно је такође сјетити се и да су након такве подршке, а од чега се Исламска заједница у БиХ оградила, десетине хиљада људи са купљеном флашираном водом долазили мјесец дана у олимпијску дворану Зетра, на Торабијеве „трансфере енергије“.

Заправо и није ријеч о поменутом имаму, већ о озбиљним сумњама да би међу Бошњацима могла настати нека врста расцјепа управо на темељу про и антиердогановског садашњег политичког курса и његове рефлексије на домаће прилике – остати традиционално лојалан прозападном режиму, или послушати неочекиване, руку на срце и најблаже речено, ставове предсједника Реџепа, када су прилике на Балкану у питању.

*Аутор је уредник портала Принцип