ЦИА је проћердала 2 милијарде долара на послушне битанге

Моја нова књига се зове “Изгубљени хегемон”. Хегемон је онај који има највећу моћ, он је супер-моћан. Сједињене државе су биле глобални хегемон од 1945. године, те је ова књига о Сједињеним државама и недостатку јасне стратегије приликом ширења ратова и уништавања. Разлог је уништавање сопствене економије од стране државе гомилањем дугова и банкарски скандали 2007. и 2008. године. Досадне, старе патриоте као Дејвид Рокфелер и Џорџ Сорош деле исту заблуду да они, у ствари, поседују Сједињене државе и да могу да их искористе како би победили било кога, било где у свету. Али, они моћ губе.

У центру пажње моје књиге су односи ЦИА и Муслиманског братства у последњих 60 година, баш у овом контексту моћи. Велики део књиге односи се на улогу ЦИА у стварању неког званог “Фетулах Гилен”, седамдесетпетогодишњег Турчина, који живи у изгнанству у лепој планинској тврђави у Пенсилванији. Он надгледа организацију школа и центара за обуку широм света, који су 2007. године вредели негде око 50 милијарди долара. Ове цркве делују на исти начин као и Сајентолошка црква у Сједињеним државама. Имају веома утицајне пословне мреже које доносе новац средишњој организацији, али је све скривено и невидљиво, јер нико не може да нађе главну канцеларију или било какав простор организације. Све је тајновито.

Оно што је Гилен радио у Турској се, у ствари, ради више од три деценије: инфилтрирање у турску војску, чувара државе и Устава, још од Ататурка. Гиленова мрежа се увукла и у судство, па су неке судије биле под јаким гиленистичким утицајем. Поред тога, Гилен се увукао и у полицију државе. Када су се Гилен и друштво политички приближили Ердогановој партији, за подршку коју су пружали тражили су место министра образовања, како би контролисали образовни процес. На крају крајева, ко контролише образовање, контролише следеће генерације руководстава.

Независни новинари су прилично добро документовали улогу гилениста у покушају пуча у Турској. Да се Гилне увукао у турску војску до те мере, да је већина Турака била шокирана. Многи војници су се осећали јадно док су учествовали у пучу, јер је већина у турској војсци патриотски и националистички усмерена и не подржава пучеве. Има и извештаја да је Генерал Кемпбел, бивши шеф америчких операција у Авганистану, заједно са водећим турским официрима, преко алжирске банке UCB, уплаћивао две милијарде долара за куповину генерала, за које су сматрали да могу да изведу пуч и који би због новца били вољни да убијају своје сународнике Турке.

Покушај пуча је показао да гиленисти нису никакви војни стратези. Покушај пуча је пропао и због тога зато што су људи из ЦИА покушали да управљају свиме. Бивши потпредседник  Националног обавештајног савета ЦИА, Грахам Е. Фулер, читаве ноћи током покушаја пуча, био на острву Принцеза, које се налази на двадесет минута од Турске и надгледао развој догађаја, док пуч није пропао.

Сâм Фулер је био Гиченов ментор у свим белосветским операцијама. Он је у једној својој књизи чак и написао: “Сада, кад је Хладни рат готов, хајде да искористимо Ислам против Русије и Кине, јер је одлично послужио у Авганистану.” Овај човек је био главни луткар који је свих ових година Гилену давао зелено светло, чак и након приговора Стејт Департмента 2007. године, да Гилена финансира ЦИА. О свему овоме постоје документи.