Јуче су три брода кинеске флоте Нанхаи стигле у луку Санија, у провинцији Хаинан, због годишње војне вежбе у Јужном кинеском мору и суседним водама.
Ракетни разарач Хефеи, ракетна фрегата Санија и брод за снабдевање Хонгху ће се касније сусрести са ракетним разарачима Ланзхоу и Гуангжоу и ракетном фрегатом Јулин који су тренутно размештени у различитим областима. Дејства бродова ће бити у зони Јужног кинеског мора источно од Индијског океана и западно од Пацифика. Учествоваће десетине хеликоптера и припадници специјалних снага. Поред њих, биће мобилисане поморска авијација и јединице из гарнизона на острвима Ксисха и Нансха, заједно са поморском флотом Беихаи. Циљ маневара је побољшање борбене готовости и координације бродова, летилица и других војних снага у одређеној области.
Очигледно је да су маневри кинески одговор на покушаје Сједињених држава да ојачају своје војно присуство у овом региону, те звецкају оружјем. Раније су Сједињене државе одржале бројне заједничке војне вежбе са Јужном Корејом и Јапаном, у близини Кине. Министар одбране Сједињених држава је, такође, био у посети овом региону у склопу проширене туре по регионима. Милитаризација Јужне Кореје и планови Сједињених држава за даље ширење војног присуства Вашингтона су изазавали негативне реакције Пекинга.
Пре неколико дана, Кина је одбила захтев Сједињених држава за искрцавањем носача авиона Џон Стенис и његове пратње у луци у Хонг Конгу. О инциденту је расправљао Подкомитет оружаних снага за силу на мору, Конгреса САД. Поред тога, Сједињене државе верују да Русија и њене методе (маневри авиона у близини бродова Сједињених држава) дају пример Кини како би могла да изврши притисак на Сједињене државе.
У фебруару 2016. године, Кина је распоредила две батерије од по осам ракетних носача земља-ваздух и радарски систем на острву Вуди, делу архипелага Парасел. Систем HQ-9 који има домет од 200км омогућава значајну покривеност, имајући у виду да делује изнад отвореног мора и са минималним одступањем од предвиђеног домета. Ово острво, које контролише Кина, али на које право полажу и Вијетнам и Тајван је тренутно тема расправе у коју су се Сједињене државе активно укључиле.
Како економски раст Кине директно угрожава хегемонију Сједињених држава, Вашингтон је још и појачао лажну слику о “претњи Кине” и тиме изманипулисао своје регионалне сателите. Сукоб око поменутих острва на Јужном кинеском мору иде на руку Сједињеним државама да би повећале своје војне капацитете и направиле нове војне базе.
Кина, са друге стране, наставља своју мирну економску експанзију на југ, без постављања било каквих услова могућим партнерима.
Истовремено, Сједињене државе разумеју да највећи део промета светске трговине пролази преко Југоисточне Азије, посебно преко Јужног кинеског мора. Геостратези Сједињених држава су овај део морског тела назвали Морем Срцем, имајући у виду очигледну аналогију са светским континенталним телом (Русија – Евроазија), које је прогласио Халфорд Мекиндер. Зато су Сједињене државе, због значаја овог региона, смислиле да је нужно њихово војно и политичко присуство, како би надзирале светски поморски саобраћај.
