Април на Блиском истоку
20.04.2016
Више од месец дана након Путинове одлуке да се главнина руских трупа повуче из сиријског грађанског рата ситуација на терену се није значајније променила у корист анти-асадовске опозиције. Напротив, регуларна армија ушла је након жестоких борби у Палмиру, спасавши преостале историјске споменике од припадника Исламске државе који су планирали да их дигну у ваздух или полупају мацолама.
Ова победа има и регионални и глобални значај што признају и западни политички центри који би да уклоне Асада с власти. Она је велики подстицај даљој кампањи у долини реке Еуфрат, где се налазе упоришта Исламске државе и где је популација била радикална и пре Арапског пролећа( зато и не чуди што су се најекстремније сунитске групе појавиле баш ту).
На северу, друга највећа џихадистичка група, Ал Нусра, покренула је почетком априла неуспешну контра-офанзиву како би повратила изгубљене положаје у Алепу. Како ствари стоје, офанзива сиријске војске не јењава од септембра прошле године и полако се затвара обруч око Раке и провинције Дер ез-Зор.
У међувремену, док трају борбе на терену не престаје ни дипломатска борба између сунитског и шиитског блока који подржавају сваки своје кандидате у овом грађанском рату. На скоро завршеном самиту Исламских земаља у Истанбулу било је упадљиво одсуство јорданског краља Абдуле који је послао премијера Абдулу Енсура на састанак са осталим шефовима држава.
Јорданска улога је од почетка кризе вишеслојна, а ставови о будућности Башара Асада и његовог режима лавирају у зависности од улоге коју добијају од САД-а као свог најважнијег стратешког савезника.
Погрешно је веровати да ће се Хашемити ући у сукоб са Сједињеним Државама и да ће преко ноћи пристати на диктате руско-иранске коалиције, међутим, краљ и са том страном одржава добре односе и координира акције против Исламске државе и Ал Нусре, група чији је један од главних циљева рушење монархије у Јордану.
Од почетка кризе Јордан паралелно обучава припаднике умерене опозиције, логистички је подржао (колико је био приморан од САД) побуну на југу Сирије, у Дари, док је изражавао званични став да је будућност Сирије у рукама тамошњег народа.
Хашемити, као најстарија династија у региону, имају дугорочни план преузимања целог азијског дела Арапског света, како им је било обећано након побуне против Отоманске империје 1916-1918. године. Никада се јавно не оглашавају по том питању али је јасно да се ради о дугорочном плану династије до ког мисле да ће доћи тако што ће следити упутства својих стратешких партнера - САД-а, Британије, НАТО пакта и у крајњој мери Израела.
Као модерни, умивени и умерени муслимани, они су погодан партнер атлантистичких али и других центара моћи. У последњих годину и по, посебно након што је Сиси оборио Морсија с власти ставивши Муслиманско братство ван закона тако што је похапсио или поубијао његово чланство, судбина исламиста у Јордану се такође променила нагоре. Дошло је до поделе јорданске гране Муслиманског братства на умерену и традиционалну фракцију, а пре неколико дана је започета полицијска акција затварања канцеларија тврдокорног, оригиналног крила те организације.
Све време Арапског пролећа, али и раније, незванично се калкулише са територијалним проширењем Јордана који би требало да инкорпорира западни део Ирака, као и југ Сирије где Асадов режим још увек нема контролу над територијом.
Обзиром на тренутно стање на терену, питање је да ли ће у догледно време моћи да се праве овакви прорачуни јер је очигледно да Асад ужива подршку не само алауита или хришћанске заједнице, већ и доброг дела сунита у западним и централним деловима земље који су најразвијенији и најнасељенији. Да је био без те подршке, ослоњен искључиво на алауитску мањину Асад не би био у стању да успешно води рат пет година, већ би се његов режим одавно распао.
Биће интересантно видети како ће се одвијати преговори у Женеви, јер ниједна страна не одступа од својих ставова, међутим, ако се ситуација на војном пољу буде одвијала као у последњих неколико месеци, чини се да ће опозиција морати да направи почетне компромисе.