Сиријски шах

Руска одлука о повлачењу главнине трупа из сиријског сукоба, пола године након војног уласка у тамошњи грађански рат, представља изненађење за немали број неупућених, а пристрасних русофила, који су се понадали да ће се геополитичка равнотежа у том делу света променити преко ноћи на америчко-ционистичку штету. Атлантистички утицај на Блиском истоку је неупитан од почетка 20.века тако да је било нереално очекивати да ће Путинова Русија преузети традиционалне америчке испоставе у Заливу и Леванту. По начину на који Русија решава проблеме на својим границама -у Донбасу, на Балтику и Кавказу-могло се предвидети да руски војни ангажман неће бити стопроцентно учинковит као и да Русија не планира да се ангажује у копненим операцијама у којима учествују сиријска регуларна војска, иранска армија и Хезболах. Са друге стране, погрешно је омаловажити резултате руске ваздушне кампање(као што то чине русофоби). Русија је остварила конкретне резултате на терену омогућивши прегруписање Асадове војске која је у лето 2015.године била у дефанзиви. Повраћене су значајне територије у централном делу земље, знатно је уништена прозападна, квазидемократска сиријска опозиција која је и започела устанак, а заустављена је и офанзива Исламске државе( ИД). Све исламистичке политичке групације попут Ал Нусре и ИД изопштене су из преговора о будућем уређењу Сирије. Руско војно присуство је ојачано у виду поморске базе у Тартусу и авио-базе у Хмеимиму а по потреби би се могао повећати број војника и технике уколико пропадну текући женевски преговори. По среди је највероватније компромис Русије са западном алијансом предвођеном САД и нека врста ревизије Сајкс-Пикоовог договора из 1916.године. Овај пут би се могло причати о договору Кери-Лавров о федерализацији Сирији те евентуалном уклањању Башара Асада с власти. Оно што указује на федерализацију Сирије јесте проглашење курдске аутономије на пограничном делу између ирачког Курдистана, Турске и ИД, као и хорско одобравање руског " повлачења" НАТО знаничника, " умерене сиријске опозиције" и Обамине администрације. Јер не треба сметнути с ума да се последњих шест месеци водила интензивна медијска кампања против руског бомбардовања опозиционих положаја под фирмом геноцида и уништавања цивилне популације( од које многи директно подржавају рушење алауитског режима фамилије Асад). По том сценарију Сирија би требало да се подели на курдску област, територију коју контролише ИД, западни и централни део где су алауити, хришћани и про-режимски сунити само се нигде не спомиње југ где је и почео устанак 2011.године. По старој геополитичкој шеми југ Сирије и југозапад Ирака би требало да потпадну под утицај Јордана чијој је династији обећана власт у азијском делу Арапског света још пре сто година када су подбуњени против Отоманског царства. Сајкс-Пикоов договор који се актуелизовао нарочито након почетка Арапског пролећа био је план да се делови Отоманског царства поделе између Русије, Британије и Француске, што се и десило након Првог светског рата када је успостављен протекторат од стране Француске и Британије јер је Русија у међувремену нестала са мапе захвљујући Октобарској револуцији. Границе које су тада повлачене додатно су цепале већ подељени регион који је историјски на скоро свакој територији етнички и верски мешовит. Путинова одлука да се делимично повуче јесте и врста притиска на режим у Дамаску да олабави став по коме се искључује регионализација државе. Оно што је суштина јесте да ни Русија, ни САД, не улазе у директне војне конфронтације док на терену имају локалне режиме с којима могу манипулисати и преко чијих ће се леђа договарати, трговати територијама и сферама утицаја, скидати или стављати економске санкције. Срби, као народ који се више пута опекао у својој историји када је очекивао интервенцију великих сила у своју корист, то би требало добро да зна и да се не чуди зашто је Путин избегао заглављивање авганистанског типа. Довољно је видети како на терену изгледају америчке и НАТО интервенције у Ираку и Авганистану па схватити зашто је ограничавање руске војне акције ограничено на ваздушне ударе паметан потез.