Масовни протести у Француској против Ел Хомријеве реформе

У Француској је 9. марта више од 500 000 људи учествовало на протесту против најновије реформе закона о раду коју спроводи Оландова влада. Главне одредбе реформисаног закона, које је предложила Министар рада Мирјам Ел Комри у име социјалдемократске владе, имају за циљ да смање високу стопу незапослености: повећанње броја радних сати (до 60 сати недељно) и смањење додатног плаћања за прековремени рад. На протесту у Паризу било је више од 100 000 људи који су изразили своје неслагање са “либералним” променама у социјалном политици Франсоа Оланда и његове владајуће партије. Протест је почео у уторак увече и планирано је да траје до четвртка ујутро. На скупу су били и представници левичарских партија (Партија левице са Жан-Лик Меланшоном на челу), радници железнице (укључујући и транспортну корпорацију СНФЦ, која је проузроковала кашњење возова и ометање саобраћаја између француских градова: зауставили су скоро две трећине приградског саобраћаја у региону Ил-д-франс), представнике трговачких синдиката и разне групе младих.

Оландова владајућа либерална идеологија против левих снага

Француска се после маја 1968. године, суочила са новим друштвом, чија идеологија постаје углавном либерално-либертаријанска чији је главни циљ уништавање: 1) ливечарског социјалног модела (којег је штитила Француска комунистичка партија) и 2) десничарског моралног става (кога је створио Де Гол). У политици и економији, постепено су се губиле разлике између левице и деснице. Левица је радила у корист глобализације и напретка, игноришући сфере економије (заштита радничких права, колективна надмоћ над приватном својином), а десница само у корист буржоаског либерализма, капитализма, игноришући конзерватизам. Оланд је представник либералне верзије “моћи левице”. У том смислу, његова пажња није усмерена на борбу за права радничке класе, за социјалну правду, него на глобализацију и напредак, уништавање традиционалних вредности (левице у политици). Стопа незапослености у Француској је нагло порасла: више од 10% (много више него у време његовог претходника, десничара Николе Саркозија). Међутим, Оланд је у јануару морао да уведе вандредно стање у земљи и због високе стопе незапослености.

Леве снаге против Оландове либералне социјалдемократске политике

Оланд и владајућа Социјалистичка партија убрзано губе популарност, чак и међу левичарима. Немогућност да изађу на крај са стопом незапослености, да одбране радничка права, да осигурају безбедност земље (терористички напад у Паризу десио се 13. новембра 2015.) су разлози за сумњу у легитимитет Социјалистичке партије.

Француски комунисти сматрају закон Ел Комријеве “историјским кораком уназад.”

“Ми не можемо прихватити ниједну одредбу овог закона. Све  ове предложене мере нису ништа друго него само кршење права радника”, каже шеф француских комуниста Пјер Лоран (Pierre Laurent)

“Ово је почетак краја Оланда и Валса”, рекао је Жан-Лик Меланшон, председник Социјалистичке партије Француској.

Демонстранти најављују велики национални штрајк 31. марта.