Између балканске Швајцарске и неоколонијалног мрака НАТО-а

У години када се навршило равно два вијека војне од Бечког конгреса и дефинисања војне и политичке неутралности Швајцарске, као и шест деценија од успостављања сличног положаја у Аустрији, Црна Гора је званично добила позив да се прикључи НАТО пакту.

Кључну подршку успостављању неутралне позције Швајцарске дала је Русија, побједница из рата са Наполеоном. Захваљујући војној и политичкој неутралности, Швајцарска је успјела да избјегне учешће у два свјетска рата и од земље са крајње оскудним ресурсима, постане једна од најразвијенијих и најстабилнијих свјетских економија. Швајцарску неутралност испоштовао је и сам Адолф Хитлер, коме сигурно није недостајало војне моћи да за неколико дана покори ову малу земљу, са такође не занемарљивим процентом швајцарских Њемаца који су током II свјетског рата симпатисали нацисте.

Тачно 140 година од Бечког конгреса, у истом граду, поново уз договор сила побједница из великог рата, дефинисана је по сличном моделу и војно-политичка неутралност Аустрије. Шест деценија касније аустријски министар одбране Норберт Дарабош неутрални статус своје земље оцијенио је следећим ријечима: ''Аустрија је чланица процеса Партнерства за мир и кроз то можемо да сарађујемо са свима, баш као и Ирска. Никакав улазак у НАТО, нити нека блиска сарадња не долази у обзир, немамо потреба за тим. Питање је колико је било стварне користи за све оне земље које су приступиле НАТО-у? Јер, са НАТО-ом се може сарађивати и без чланства у том савезу, имате низ примјера за то. Ми сада издвајамо за одбрану 0,7 одсто од националног бруто производа. Ако бисмо ушли у НАТО, то би морало да буде најмање 2,2 одсто од националног бруто производа.''

Кључни допринос успостављању војне и политичке неутралности Аустрије поново је дала Русија, односно бивши СССР. Неколико мјесеци уназад, руски званичници показали су спремност да се заједно са НАТО пактом на сличан начин, како је то током историје урађено са Швајцарском и Аустријом, регулише и међународни положај Црне Горе. На руску иницијативу, запад је одговорио бланко позивницом за чланство Црној Гори, односно режиму Мила Ђукановића. Овако конципиран једностран документ, који не детерминише референдум као пожељан инструмент одлучивања, провоцира озбиљну друштвену нестабилност у Црној Гори.

Ничим изазвана, влада премијера Ђукановића прије близу двије године, увела је санкције Руској Федерацији. Штавише, тај иницијални пакет санкција у је у неколико наврата чак и допунски проширен и пооштрен. Недавно је као посљедица санкција и потпредсједник руске владе Дмитри Рогозин, спријечен да посјети Црну Гору. Сасвим је могуће да овај историјиски јединствено апсурдан потез, једног дана постане предмет изучавања политичке и економске теорије. Наиме у досадашњој историји свијета нема примјера, да једна мала земља уведе санкције стотинама пута већој супер-сили, а да је економија те мале земље у највећој мјери управо зависна од санкционисане супер силе и да та мала земља већег савезника и заштитника током читаве историје од те супер силе није имала. Е баш то се у другој деценији XXI вијека, догодило у Црној Гори.

Пуних двије године званична Русија није обраћала нарочиту пажњу и практично је игнорисала сулуду политику санкција Владе Црне Горе. Забиљежени су спорадични негативни коментати, попут иступа Сергеја Глазјева, првог економског савјетника предсједника Путина, који је прошле године захријевао потпуну рестрикцију свих чартер летова према Црној Гори, што се ипак није догодило. Међутим сада, када је противно већинској народној вољи сулуди Ђукановићев режим Црну Гору довео практично пред врата НАТО пакта, питање руских санкција, односно одговора на већ годину и по дана апсурдну политику Владе Црне Горе, актуелније је него икада раније.

У периоду од јуна до октобра, на нивоу дневног просјека обави се отприлике двадесетак чартер летова са територије Русије ка Црној Гори и долети око 4000 туриста. Њиховим укидањем масован долазак руских туриста у Црну Гору, практично би био немогућ. Оно мало редовних летова мјесецима унапријед би резервисали имаоци некретнина на приморију, а тек занемарљив број туриста одлучио би се да у Црну Гору дође, уз компликовано пресиједање преко Београда, или неког другог европског града.

Уколико разматрани пакет санкција ступи на снагу, Црна Гора би остала без близу 400.000 руских туриста. Помножено са 850 евра, колико према подацима Туристиччке организације Црне Горе просјечан Рус потроши током свог одмора на нашем приморју, у измученој црногорској економији појавиће се рупа од преко 300 милиона евра. Чак и да у потпуности попунимо ову рупу, привлачењем гостију из региона и западне Европе, губитак црногорске економије не би могао да буде мањи од 130 милиона евра, јер према горе поменутом званичном извјештају Туристичке огранизације, средња потрошња по туристи на нашој ривијери износи тек око 530 евра.

У моменту када Турска, најразвијенија туристичка привреда Европе, очекује губитак чак 4 милиона руских туриста у 2016. и већ предузима озбиљне активности на попуњавању ове празнине, остаје мало простора Црној Гори не само да привуче нове посјетиоце из региона и западне Европе, већ и да одржи њихову посјету на нивоу претходних неколико година.

Губици од евентуалних рестрикција чартер летова из Русије ка Црној Гори, нанијели би такође допунску милионску штету јавном предузећу Аеродроми Црне Горе и националној авио компанији Монтенегро ерлајнз. Њен опстанак без руског тржишта био би готово неодржив. Рестрикције чартер летова утицале би на додатни пад тражње за некретнима на црногорском приморију.

Са друге стране у разговору са високим московским званичницима и водећим експертима за Балкан, информисан сам да Руска Федерација, за случај да се грађани Црне Горе одлуче да на слободном и демократском референдуму задрже војно неутралну позицију, разматра импресиван пакет мјера дугорочног стимулисања економске сарадње. Поред туризма, Црна Гора би и у секторима грађевинарства, пољопривреде, банкарства, енергетике и инфраструктуре добила привлегију да развија ексклузивне односе са Русијом.

Сектор грађевинарства, који се усљед економске кризе последњих година налази у озбиљној стагнацији, могао би се такође врло лако вратити у златне године. Русија би званичним позивом могла да охрабри власите грађане да стичу некретнине у Црној Гори. Такође руски ивеститори би могли да буду од стране властите државе стимулисани за улагања у туристичке и инфраструктурне пројекте на територији Црне Горе.

Четврт вијека дуга владавина Мила Ђукановића, у новембарској резолуцији руске државне Думе означена као црна мрља у три вијека дугим односима, потпуно је уништила црногорску пољопривреду. Некадашњи пољопривредни комбинати су затворени, а индивидуални произвођачи суочени са нелојалном конкуренцијом усљед слободног увоза из ЕУ, све мање показују спремност да се баве овом дјелатности. У случају очувања војно неутралне позицје Црне Горе, Русија би могла упутити експертску групу која би дала препроруке ревитализације овдашње пољопривреде. За многе пољопривредне културе за чији узгој територија Црне Горе посједује иделане услове, постоји тражња на огромном руском тржишту и уз адекватну организацију на њему би нашле сигуран пласман. За ревитализацију црногорске пољопривреде повољне кредите би понудиле руске банке, чији би долазак значајно унаприједио овдашње финансијско тржиште, подижући квалитет банкарских услуга и производа.

У фебруару 2011. ''Асоцијација руско-црногорске сарадње'' обратила се државним органима Црне Горе са инвестиционим пакетом од око једне милијарде евра у енергетском сектору. Предлог је обухватао изградњу другог блока Термоелектране Пљевља и хидро-електрана на ријекама Ђехотима, Лим и Комарница. Реализација овог пројекта донијела би преко 200 милиона евра црногорском државном буџету, потпуно покрила постојећи енергетски дефицит и обезбиједила око 30% суфицита. Црна Гора је тако могла постати извозник електричне енергије, створила би се основа за економски развој и смањили превисоки рачуни за електричну енегрију домаћинстава. Нажалост влада Мила Ђукановића ову понуду није прихватила.

У момнету када се мултиполаран свијет активно образује, уз још сасвим не јасне његове контуре, стратешки је сасвим погрешно опредијелити се за страну чије позиције из дана у дан слабе. Подсјетио бих да све земље које су током последње двије деценије одбациле неоколонијални јарам САД, данас остварују неупоредиво праведнију расподјелу националног доходка, бољу социјалну и здравствену заштиту, уз смањен утицај финансијске и пословне елите.

Док Русија Црној Гори припрема импресивне пројекте сарадње, уз гаранцију потпуне политичке и економске отворености, НАТО пакт нам једино нуди продужетак четврт вијека дуге тираније Мила Ђукановића. Тираније која је уништила црногорску економију, девастирала стратешке шансе развоја, установила полтронство као основну друштвену вриједност и мјеру професиналног успјеха, заузела бизарно вазални однос према САД и довела до реалног нивоа незапослености од 50%.

Црна Гора ће у овој години бирати између војне и неутралности и неоколонијалног мрака НАТО-а. Уколико будемо достојни својих слободарских предака, овом избору неће засметати ни тиранин Мило Ђукановић, ни његови политички покровитељи из НАТО пакта.