Америчка идеологија у француском друштву

Увод

Главне особине америчке идеологијe су:
- вера у општи прогрес, чији је врховни представник Западна капиталистичка идеологија (а Сједињене државе њен неупитни вођа);
- крајњи индивидуализам, одбијање било каквог колективног идентитета (религиозног, националног, етничког), уништавање традиционалних вредности: родна политика, традиционална породица;
- инжењерство и технолошки развој који се препознају као главни циљ, а морални аспект се запоставља и умањује;
- САД и Запад имају морално право да диктирају осталим народима којим путем да иду и како да живе (америчка хегемонија на глобалном плану).

Лево-десно (у политици и економији)

За разумевање начина на који је америчка идеологија уденута у европски простор, потребно је размотрити схему политичког система западноевропских друштава; подела на десницу и левицу (у политици и економији). Модел поделе политичких партија на десне и леве се прво  појавио на Уставотворној скупштини у Француској (1789. године), када су на десној страни сале седели они који подржавају монархију, “Витезови”, конзервативци, а на левој страни су били револуционари, анти-монархисти и радикалне демократе.
Главне одлике политичке деснице су заштита традиционалних вредности, конзервативизам, одбрана ранијих успеха, етнички, религиозни и национални идентитет. У економском смислу, представници десничарских партија теже да заштите приватни посед (декларација о заштити приватног поседа и принцип супериорности приватног власништва над колективном својином: државна, национална, општинска), стварање слободног светског тржишта изван националних и државних граница. Главне одлике левице су порицање идентитета (етничког, религиозног, националног), порицање традиционалних вредности, анти-конзервативизам и универзализам. У економској сфери, левица подржава различите врсте колективног  над приватним власништвом (национализација приватне имовине).

Француска до 1968. године

Утицај америчке идеологије у Француској је био слаб до 1968. године, углавном захваљујући Председнику Де Голу, који је упорно спроводио анти-америчку политику. Циљ је био стварање суверене континенталне Европе од Атлантика до Урала (Римланд).
- Де Гол се противио уласку Енглеске у Европску економску заједницу; Европска унија је требало да се гради без учешћа Англо-Саксонаца;
- Уклонио је војну базу Сједињених држава са француске територије;
- Ослобађање Француске од одбраамбених обавеза према НАТО пакту (повлачење војних структура из Алијанце 1966. године), повлачење Групе за планирање одбране и Групе за нуклеарно планирање из Комитета (Француска је наставила да да учествује у политичким структурама НАТО пакта – Северноатлански савет);
- Де Гол је 1965. године најавио укидање америчког долара као средства у међународним плаћањима и прелазак на златни стандард као једини.
- Де Гол је учинио Француску предводником Покрета несврстаних и то пред очима оба хладноратовска блока; Француска је изабрала Трећи пут (Римланд као независна зона);
- Одбијање да се покори Америчкој империји (осуда америчког деловања против држава у Индокини), подржка Палестини 1967. године (осуда израелских актвиности у Шестодневном рату 1967. године).

Шта се догодило у мају 1968. године?

Америчка идеологија је стигла у Француску у мају 1968. године; радикални левичарски студенти су учествовали у демонстрацијама и нередима, а милиони студената су били на улицама. Делује иронично, али је Француска у то време постигла незабележен економски раст (зенит Тридесет славних).
У структури “Црвеног маја” је неколико различитих делова: 1) Анархистичка (“Il est interdit d'interdire” - “Забрањено је забрањивати”, “Ni Dieu ni maître!” - “Нити Бог, нити Господар”); 2) Левица, "gauchisme" (“Travailleur: Tu as 25 ans mais ton syndicat est de l'autre siècle.” - “Радник: ти можда имаш 25 година, али твој синдикат је из прошлог века”); 3) Либерална левица чији је циљ био дестабилизација  француских власти и свргавање Де Гола. 
Први део “Црвеног маја” готово да не садржи позитивни програм; други, а нарочито трећи, међутим, показују јасну перспективу будућности у Француској, у којој за некога као што је Де Гол нема места. У Француској је антиамеричка Де Голова власт била свргнута, а то су учинили левичарски анти-амерички покрети (левичарски демонстранти су критиковали напад Сједињених држава на Вијетнам: “Imagine! C'est la guerre et personne n'y va” - Замислите, објави се рат и нико се не појави”). Млади су се бунили против Вијетнамског рата и утицаја Англо-саксонске културе на политику америчке војске. Америчка идеологија се у француској политичкој арени појавила преко анти-америчких протеста.

Француска после “Црвеног маја”

После 1968. године, америчка политика је почела да улази у француску политику, ту је било и ново друштво, а либерални либертаријанизам је постао водећа идеологија који је за свој крајњи циљ имао уништавање:
1) социјалног левичарског модела (кога је штитила Француска комунистичка партија) и
2) десничарског моралног модела (кога је створио Де Гол)

Постепено су се мутиле разлике између левице и деснице у политици и економији. Десница је почела да делује само у корист буржоаског либерализма, капитализма, запостављајући конзервативизам; левица је, зарад глобализације и прогреса игнорисала економску сферу (захтеви за заштиту радничких права, колективна предност над приватном својином).

Француска под америчким идеолошким диктатом

Француска је данас под стварном идеолошком диктатуром, под хегемонијом “pensée unique”, америчке идеологије. Свако ко је против левог либерализма ( у овом случају не делује у корист десног либерализма), бива маргинализован, непријатељ система, склон самоубиству.. (показатељ може да буде и повећани надзор Националног фронта и недавно претресање централе, које је трајало више од 24 сата). Владајућа идеологија Француске (америчка идеологија) се заснива на споју десног тржишног либерализма и левог глобализма.
Француска је под пуну контролу америчке идеологије пала током мандата Председника Саркозија;
- у марту 2009. године, Француска улази у НАТО, издаје голистичко насеђе, званично Француска се подређује поптуној контроли америчке команде;
- савез са левим либералима;
- помоћ Сјединњеним државама у насилном свргавању власти на Блиском истоку (либија, 2011. године)
од 2012. године, Оланд доследно наставља политику свог претходника (упркос томе што представља левицу, Оланд игнорише вредности левице у економији; стопа незапослености расте за 10% у време његовог председниковања).
- подржава санкције против Русије, раскида уговор Мистрал;
- легализује хомосексуалне бракове;

Алтернатива америчкој идеологији у Француској

Дa ли данас у француској политичкој арени постоји стварна алтернатива идеологији Сједињених држава? Не, али се за њом стално трага. Политичка сила која се противи идеологији америчког система у Француској се развија у партији Национални фронт. Критика  мигрантске политике ЕУ, еуроскептицизам, усредсређивање на конзервативизам, очување традиције (породица, брак, религија) и критика атлантицистичке француске владајуће елите се огледа у политичком простору и вољи француског народа, и алтернатива је лево-либералној Влади.
Владајуће политичке силе виде Национални фронт као претњу систему, као антисистемску политичку партију чији програм уједињује антилибералне вредности левице (социјална једнакост, правда, анти-капитализам) и нелибералне вредности деснице ( конзервативизам, јака држава, антимигрантска политика).
Након регионалних избора 2015. године, постало је јасно да Национални фронт није само легитимна, него и легална политичка сила. То је прилично пореметило либералну левицу (социјалисте) и десну (Републиканску) партију и створило повод за стварање јединствене коалиције, како би се Национални фронт уклонио из политичке борбе.